Island – Ledenjak na vrelim izvorima

Ledenjak na vrelim izvorima to je Island, zemlja za koju kažu da je na kraju sveta. Ovo severno ostrvo mnogo je pominjano poslednjih desetak godina zbog erupcije vulkana, koja je izazvala mnoge nevolje širom Evrope. Island je čudna zemlja sa polarnim svitanjima, vrelim izvorima u ledu, sa mrakom koji traje 22 sata dnevno, sa mnogim  vulkanima. Razdaljina između komšija se meri fjordovima, a za prelazak preko fjorda potrebno je četiri sata.

Zima na Islandu je oštra, ne toliko zbog temperature, već zbog vetrova i snežnih oluja, a pre svega zbog teškog mraka. On počinje od sredine novembra i traje do kraja januara po 22 sata dnevno. Sama temperatura je slična onoj u Njujorku, Moskvi i Varšavi, zahvaljujući toploj Golfskoj struji, vulkanima i toplim izvorima.

Turistima se preporučuje da posete ovu čudnu zemlju u periodu od kraja maja do sredine septembra, kad sunce celog dana ne zalazi, a škole se pretvaraju u hotele. Ipak, za Islanđane, parvo vreme je zima. Žestoko i oporo godišnje doba, sa krajnostima kakve mogu da postoje samo u ovom delu naše planete, u zemlji koja dodiruje Severni polarni krug.

Neobični i neuobičajeni detalji

Sve je neobično i neuobičajeno, vulkani koji podsećaju na pakao, vreli izvori koji teku ispod leda i izbacuju iznenadne gejzire slične visokim vodoskocima. Obale sa crnim peskom i kamenjem kojima boju daje vulkanska lava. Beskonačne livade sa niskim biljem gde je vetar jedini putnik. Zimi se može videti jedina svetlost koja se pojavljuje kroz fosforescentne pruge na nebu i blede, naborane oblake slične zavesama. Zimi, kad hladnoća ujeda, a može se kupati u toplim izvorima u sred leda, izgleda apsolutno nerealno.

U ovoj zemlji, koja je geološki najmlađa na našoj planeti i gde zemlja još drhti, ledi se pa eksplodira erupcijama koje stvaraju nova ostrvca. Prisutan je stalni lifting dolina i planina. Zbog toga nije čudno što je cela istorija ove zemlje samo jedna knjiga, Landnambuk. U njoj piše o ustoličenju države 1930. godine, kao o prvoj parlamentarnoj demokratiji.

Island je pun mesta koja imaju nešto fantastično i irealno. Krater vulkana Snaefels u svernom delu ostrva, čiji je vrh pokriven ledom. Postoji i planina, vrlo jedinstvena, gde je Žil Vern, prvi pisac naučnofantastičnih romana, smestio ulazna vrata naše planete u svom romanu “Put u središte zemlje”. Zatim Plava laguna, malo jezero sa termalnom vodom čija je temperatura oko 60 stepeni, pa je lepo u njoj se kupati po najvećem mrazu. U ovoj laguni raste azurno plava alga koja ima terapeutska svojstva. Jezero je postalo turistička meta, jer se nalazi blizu Reykjavika, glavnog grada Islanda, pa se do njega lako stiže.

Prestonica i karakteristike

Prestonica ove zemlje, Reykjavik, je obavezna etapa svih putovanja, jer je jedini grad na ostrvu koji ima međunarodni aerodrom. Od njega počinje i završava se Ring Road, autoput koji u obliku prstena obilazi oko celog ostrva. U njemu živi polovina od 267 hiljada stanovnika, koliko ih ima Island. To je veoma živ grad u kome se živi 24 sata dnevno i odlazi u brojne lokale i diskoteke.

U središtu ostrva, koje je nenastanjeno i gde postoje samo putevi od šljunka i tucanog kamena, vlada neopisiva tišina i mir. Ovde Island pokazuje svoju osornu, ali i uzbudljivu prirodu. Ovo je teška zemlja sa velikim prostorima pokrivenim samo mahovinom, ali na nebu iznad fjordova zimi ima toliko svetla da se može videti gde je kraj sveta.

Vulkani na Islandu

Život na Islandu je svojevrstan život u zoni rizika, zbog postojanja mnogih još uvek aktivnih vulkana. Najaktivniji vulkan Hekla je jedan od njviših u Evropi (1.491 m nadmorske visine) i nalazi se u nenaseljenom području 120 km od Reykjavika. Poslednja erupcija Hekle bila je 1991. godine.

Mnoge više zabrinjava vulkan Katla, koji je 10 puta jači u odnosu na Heklu, ako se meri jačina, visina i trajanje erupcije. Njegova eventualna aktivnost bi dovela do globalnog zahlađenja, pre svega dela Severne Amerike.

Kada proradi mali vulkan na ledenjaku Eyjafjallajökull, što se dogodilo u martu 2010. godine kada su dim i pepeo prekrili čitavu Evropu i prizemljili avione, Katla se počinje buditi. Ako se erupcije budu ponavljale, biće razloga za brigu.

Erupcija vulkana Lak na Islandu

Erupcija vulkana Lak na Islandu, koja se dogodila 1783. godine, pogodila je više zemalja. Cela severna hemisfera osetila je posledice buđenja ovog vulkana. Posle nekoliko snažnih zemljotresa površina zemlje rascepala se dužinom od 24 kilometra. Ogromne reke tečne bazaltne lave izbile su iz tih pukotina, na nekim mestima u obliku vodoskoka. Tokom ove erupcije nastalo je više od 115 vulkanskih kupa, koje su dostizale od nekoliko do više stotina metara. Erupcija je divljala 2 meseca istom žestinom, a potom je utihnula, ali nije prestajala do februara 1784. godine.

Ogromne količine pepela i otrovnog gasa izazvale su pravu katastrofu i nanele ogromnu štetu lokalnom stanovništvu. Posledice ove užasne erupcije osetile su i zemlje koje su prilično udaljene od Islanda. Čudna plavo siva magla koja je oslabila sunčeve zrake i mirisala poput sumpora, bila je veoma štetna po biljke. Prekrila je Evropu i veliki deo Severne Amerike. Iako su jesen i zima bile veoma hladne, magla nije nestajala. Žetva je u 1784. godini bila veoma loša, a zimi je zabeležen pad temperature na celoj severnoj hemisferi.

Viđenje iz prve ruke

Zvuči prilično surovo, ali život uvek ide dalje. Erupcije na Islandu se još uvek događaju, ali ljudi su tamo navikli na takvu stvarnost i ne doživljavju to tako tragično. Naprotiv, ovakve destinacije se obilaze i turistički, jer ljudi žele da vide lavu uživo na svega par metara razdaljine. Obilaze se i grotla umirenih vulkana. To znam iz prve ruke, jer moja nećakinja poslednjih 10 godina živi na Islandu, sa porodicom. Ona mi je poslala nekoliko zanimljivih fotografija, među kojima je i snimak vulkana Fagradalsfjall na poluostrvu Reykjanes tokom erupcije aprila 2021. godine. On se upravo ovih dana sprema za erupciju, a gomilanje magme samo u jednom danu izazvalo je oko 800 zemljotresa.