Život u zoni visokog rizika je svakako život u blizini vulkana. Aktivni vulkani, iako se ne nalaze u našoj zemlji, su u našoj blizini. Moć koju poseduju može i nama da nanese štetu.
Poslednja erupcija Vezuva bila je 1944. godine, a on predstavlja i dalje jedan od najopasnijih vulkana na svetu. Ako bi se on ponovo aktivirao, više od milion stanovnika bilo bi u opasnosti. Vlasti sve čine da mnogobrojno stanovništvo isele iz kriznog područja dajući im solidnu novčanu otpremninu, ali malo je onih koji to prihvataju. Zemljište oko vulkana je plodno, prisustvo brojnih turista garantuje zaradu i obično stanovništvo oko vulkana se povećava iz godine u godinu.
Po popisu, na svetu ima oko 1.500 aktivnih vulkana. UNESKO je stotinjak tih vulkana kvalifikovao kao vulkane visokog rizika, a većina je smeštena u vatrenom pojasu. Niko sa sigurnošću ne zna koji su od tih vulkana najopasniji. Recimo 1990. godine Pinatubo na Filipinima je bio obična planina. Nakon jake erupcije 1991. godine, ispostavilo se da je to u stvari vulkan. Iako neki vulkani vekovima imaju samo male erupcije, jednoga dana i oni mogu da eksplodiraju.
Aktivni vulkani u Evropi
Izračunato je da više od 500 miliona ljudi na svetu (oko 8% ukupne populacije) živi u rizičnim zonama oko aktivnih vulkana. Ljudi još uvek ne mogu sami da se izbore sa opasnostima koje izazivaju vulkanske erupcije. Poslednjih godina mogli smo se i sami u to uveriti, jer je bilo više no uobičajeno vulkanskih erupcija. Od Japana, Kine, Filipina, Indonezije i u poslednje vreme često na Islandu. Do sada je sve to bilo daleko od naše zemlje, pa nas nije mnogo uznemiravalo, osim vulkanskog dima i pepela koji se širio posle erupcije vulkana Eja-fjala-jokul (Eyjafjallajökull) na Islandu 2010. godine. Te godine, nakon erupcije,dim i pepeo su se širili preko cele Evrope, Balkana pa sve do Azije. Erupcija je izazvala masovni prekid vazdušnog saobraćaja iznad severne Evrope.
Vulkan na Islandu se ne ubraja u one super vulkane koji bi u nekoj žešćoj varijanti mogli da ugroze i našu planetu Zemlju. Ali i pored moderne nauke i tehnologije dokazano je koliko je ćovek nemoćan i ranjiv. Kada se priroda probudi, može ceo sistem modernog života da se parališe. Nikada se ne zna ništa unapred, niti se može sa sigurnošću predvideti, niti zaštititi.
Godine 1969. u vreme erupcije Etne, prvi put su ljudi pokušali da preusmere reku lave. Lava je već bila potopila malo mesto Malpaso, na sreću bez žrtava, ali glavni grad Katone je bio u opasnosti. Tada je pomoću eksploziva skremuta lava u drugom pravcu i tako je zaštićen grad. To se ponovilo i 1983. godine kada je mladi vulkan Etna počeo da izbacuje lavu. Ljudi su se u očaju uhvatili u koštac sa preusmeravanjem lave. Tokom 24 sata svakodnevno 50 dana trajala je borba sa lavom i mnogi meštani su spašeni od sigurne smrti.
Kako je Pompeja zatrpana vulkanskim materijalom
Veliku vulkansku katastrofu izazvala je erupcija Vezuva ’79. godine u napuljskom zalivu u Italiji. Pepeo i drugi otpadni materijali izbačeni erupcijom iz vulkana prekrili su veliki grad Pompeju. Tako prekriven pepelom, u kome je umrlo i, skamenilo se oko 3000 stanovnika, grad je mirovao zaboravljen 1.000 godina.
U vreme tih događanja, Napolitanci nisu ni znali da je to vulkan. Kada je zemljotres pogodio gradove nadomak Napulja, Pompeju i Herkulanum, većina kuća bila je sravnjena do temelja.
Posle 16 godina Vezuv se ponovo aktivirao, ali niko nije bio povređen. Neki pisani dokumenti iz tog perioda opisuju detalje o tome da su mnogi umrli otrovani gasom, koji se oslobađao prilikom erupcije. Pompeja je za samo 24 sata bila zatrpana vulkanskom prašinom, stena i lapila, debelim 7 m. Oko 2.500 ljudi izgubilo je život za vreme ove erupcije, pre svega zbog usijanih oblaka. U to vreme Pompeja je imala oko 25.000 stanovnika, koji su većinom uspeli da pobegnu.
U blizini Pompeje zatrpana su još dva grada – Herkulanum, pokopan laharom od 15-25 m, a Stabija koja se nalazila na severu, zatrpana je pepelom.
Godine 1631. nova erupcija opustošila je ceo region i ugušila 4.000 ljudi. Poslednji put ovaj vulkan se aktivirao 1944. godine.
Osim ovakvih neposrednih opasnosti, vulkanske erupcije izazivaju i klimatske promene. Prvi je to otkrio i definisao američki fizičar Bendžamin Frenklin u zimu 1783-1784. godine.
Podeli:
[…] na Islandu je svojevrstan život u zoni rizika, zbog postojanja mnogih još uvek aktivnih vulkana. Najaktivniji vulkan Hekla je jedan od njviših […]
