Mere protiv povišene radijacije

Preventivne mere protiv povišene radijacije su od ogromnog značaja. Veoma je važno znati kako treba postupati u slučajevima povišene radijacije.

Stručnjaci preporučuju da se ostane u kući i zatvore svi prozori i vrata. Takođe treba dobro zapušiti svu mehaničku ventilaciju, da kroz nju ne bi ulazile radioaktivne čestice. Oni navode i da bi u konzumiranju hrane trebalo izbegavati sveže voće, povrće, sveže mleko, kao i vodu iz bunara. U nekim slučajevima treba izbegavati i vodu iz česme, jer postoji mogućnost da se i ona kontaminira.

Umesto svežih namirnica treba jesti sušene, zamrznute i konzervirane proizvode, kao i piti mineralnu vodu i pasterizovano mleko.

Stručnjaci preporučuju i da se izbegava izlazak napolje po kiši, jer kapi kiše mogu da budu kontaminirane.

Ukoliko se, međutim, osoba našla napolju u trenutku nuklearnog incidenta preporučuje se da se odeća skine i stavi u neku plastičnu kesu, a potom obavi kompletno tuširanje od glave do pete i obuče čista odeća.

Uzimanje tableta neradioaktivnog (stabilnog) joda je veoma efikasno protiv radioaktivnog joda, koji se oslobađa tokom nuklearnih incidenata, ali se on mora uzimati samo uz preporuku lekara, da ne bi došlo do sekundarnih efekata. Ukoliko dođe do takvih akcidenata, onda bi institucije bile te koje bi se zalagale za profilaksu počevši od 6-8 sati nakon nesreće. Pri tom ne treba zanemariti moguće nuspojave povezane sa prekomernim neopravdanim unosom joda: dijareja, osip na koži, bol u stomaku, alergijske reakcije i oštećenje funkcije žlezda (hipertireoza i hipotireoza). Poluvreme raspada radioaktivnog joda je 8 dana, nakon čega on nestaje. Treba znati da tablete od joda ne pomažu za druge stvari, samo kod zaštite tiroidne žlezde, ali ne u samostalnoj kućnoj upotrebi.

Eventualne nuklearne eksplozije dovele bi do širenja i drugih radioaktivnih elemenata: cezijuma-137, stroncijuma-90, polonijuma-210, uranijuma, plutonijuma i neptunijuma, koji imaju mnogo duže poluvreme raspada. Oni se talože u zemljištu, a zatim u biljkama i koštanom sistemu životinja i ljudi. Dakle ne bi bila ugrožena samo štitna žlezda već i čitav organizam, što naučna zajednica definiše kao “akutnu radijacijsku bolest”.

Kakve su posledice po žive organizme?

Kakav bi efekat zaista bio zavisi od količine raspršenog radioaktivnog materijala, udaljenosti pojedinca od izvora i pomeranja toksičnog oblaka koji bi mogao uticati na neka područja više nego na druga. Posledice su promenljive, ali tek nakon faze prividne latencije nastaju najozbiljnije posledice koje utiču na vitalne sisteme. To su skoro svi sistemi živih organizama, od respiratornog do cirkulatornog gastrointestinalnog, hematopoetskog i reproduktivnog sistema. Trajne i nepovratne posledice na živu materiju su genetska oštećenja i mutacije.

Ne postoji tretman koji može preokrenuti efekte zračenja. Najviše se mogu lečiti simptomi koji nastaju usled izlaganja ili nastalih infekcija.

Zato su osnovne preventivne mere, koje bi svako od nas trebao imati na umu, od velikog značaja. Ne kaže se uzalud “bolje sprečiti nego lečiti”.