Trukovanje je davno zaboravljeni zanat, a nekad je bio vrlo popularan i vrlo unosan posao. Trukeri (trukerke) su zanatlije koje su proizvodile mustre za vez. Bez trukerki se nije mogao zamisliti beli vez, suknje, posteljina, peškiri, narodna nošnja ili čuvene dozidnice ili kuvarice.
Da bi se izvezao motiv potrebno je da se na tkaninu nanese crtež po kojem treba da se veze – to je trukovanje. Za ovo su se nekada koristile mustre od drvenih kalupa na kojima je bila oblikovana šara od bakarnih traka, a njih su pravili trukeri. Sa ovih kalupa mustra se prenosila na papirni šablon, a sa papira na platno.
Mustre, koje su pravili trukeri, u 19. veku, kada je narodni vez bio vrlo popularan, bile su skupe i dostupne samo bogatijem sloju stanovništva. Ali, zahvaljujući želji, veštini i snalažljivosti, one su se dalje precrtavale. I slobodnom rukom i na razne druge načine, ipak su stizale i do onih kojima su originalne bile skupe.
Danas još uvek postoje neke privatne zbirke papirnih šablona i drvenih trukova starih preko 100 godina. Oni su prava riznica motiva, pogotovu kada je u pitanju beli vez ili šlingeraj, kako se to naziva u mojim krajevima. Lepota belog veza zavisila je ne samo od veštine vezenja nego i od dobre pripreme i kvalitetnog prenošenja – trukovanja mustre na platno. I pored velike zastupljenosti mašinskog veza, kvalitetno urađen ručni beli vez i danas oduševljava i pleni uzdahe ljubitelja ove vrste ručnog rada.
Savremena žena ima se manje vremena za ručni rad. Ipak, ima vezilja koje čuvaju ovu veštinu od zaborava, držeći se tradicionalnih motiva, ali uvodeći i puno novog.
Trukovanje – Stara tehnika i noviteti
Trukovanje zahteva mnogo vremena, strpljenja i preciznosti. Prvo se sa truka ili crtež motiva prenosi na papirni šablon a onda sa šablona na platno koje će se tek vesti. Motiv koji treba da se veze, stavlja se ispod paus papira, precrta se na njega i onda se precrtane linije sitno izbockaju iglom. Potom se izbockana šema stavlja na platno koje se trukuje i učvrsti se nečim teškim tako da se ne može pomerati. Preko šablona se nanosi periva plava boja u prahu, tako što se utrljava krpicom od čoje pazeći da se slika ne pocepa ili ne pomeri. Nakon toga se nanešena boja navlaži petrolejom, kako bi se boja vezala za platno. Posle fiksiramo crtež koji smo dobili kada uklonimo šablon peglanjem preko krpe iznad platna sa crtežom.
Za papirne šablone koristi se paus papir, koji je sličan pergamentu i proziran je. Može se pronaći u bolje snabdevenim knjižarama u raznim formatima. Kao boja se koristi plavi pigment u prahu koji je vodoperiv, a kao fiksator petrolej. Njih je na tržistu nešto teže pronaći.
Zahvaljujući tehnološkom napretku danas se svaki motiv može upotrebiti kao šablon. Sliku motiva je moguće formatirati, urediti u fotošopu i zatim štampati na papiru. Sa papira ga je jednostavno preneti na paus papir i tako napraviti šablon ili štampati direktno na paus papir i onda samo izbockati.
Skoro sve moje vežene radove do sada sam kopirala ručno, pomoću indiga, pošto su trukovane šeme retko dostupne. One su puno preciznije, ali je ručnim kopiranjem moguće napraviti mnogo više kombinacija. Ponekad sam kopirala direktno sa gotovog veženog ručnog rada pomoću namašćene aluminijske kašike. Tako dobijene konture zatim sam popravljala grafitnom olovkom.
Izrada šablona improvizacijom
Proučavajući ovu staru tehniku, došla sam na ideju da napravim nekoliko svojih šablona za vez. Odabrala sam motive koji mi se sviđaju, odštampala ih i kupila u knjižari paus papir u A4 formatu. Zapelo je kod plavog pigmenta u prahu, jer ga nisam mogla pronaći. Odlučila sam da pokušam sa plavom bojom za torte, koja se rastvara u alkoholu. Motiv nisam prenosila na paus, već sam samo izbockala konture preko slike. Rad je bolje izgledao urađen jestivom plavom gel bojom, a nju nije neophodno ni fiksirati, već samo platno osušiti.
I uspelo je, rezultat možete pogledati u galeriji iznad. Nije tako pedantno kao sa originalnim plavim pigmentom, ali je upotrebljivo. Meni je delovalo prilično komplikovano i opipljivo, pa valjda iz tog razloga i tako skupo. Pretražujući podatke, na Facebook-u upoznala jednu gospođu koja to savršeno i profesionalno radi i ima gomilu starih originalnih motiva.
Leave a Reply