Naličje kozmetike u nežnom pakovanju je nešto o čemu retko razmišljamo, a možda bi trebalo mnogo češće. Sveopšta mirišljavost danas se smatra jednim od obeležja savremenog života. Međutim, za mnoge osetljive osobe ona predstavlja ozbiljan problem kojem je teško umaći. Telesni sprejevi, losioni posle brijanja, dezodoransi i kolonjske vode kod pojedinih ljudi mogu izazvati mučninu, glavobolju, iritaciju disajnih puteva ili druge neprijatne reakcije.
Nisu toliko problem mirisi koji potiču iz prirode koliko brojni sintetički mirisi koji se koriste u savremenoj kozmetičkoj industriji. Za njihovu proizvodnju upotrebljava se veliki broj različitih hemijskih jedinjenja. Značajan deo njih dobija se iz petrohemijskih sirovina. Neke od tih supstanci mogu kod osetljivih osoba izazvati alergijske reakcije, iritaciju disajnih puteva ili druge zdravstvene tegobe.
U izveštaju američke Agencije za zaštitu životne sredine (EPA) iz 1991. godine, koji se bavio pojedinim hemikalijama korišćenim u industriji mirisa, pominju se sastojci poput acetona, etil-acetata, etanola, kao i aromatični ugljovodonici među kojima je i toluen (metil-benzen). Poznato je da veća ili dugotrajna izloženost toluenu može imati štetne efekte na nervni sistem. Kod osetljivih osoba on može izazvati iritaciju disajnih puteva ili pogoršati simptome astme.
Naravno, niko ne bi poželeo da kupi proizvod za koji unapred zna da sadrži potencijalno štetne hemikalije. Međutim, kada se takvi sastojci nađu iza privlačnog naziva proizvoda, elegantne ambalaže i pažljivo osmišljene reklamne kampanje, potrošač često i ne razmišlja o njihovom poreklu.
Savremeni svet protkan sintetičkim mirisima
U vreme kada je gotovo svaki segment svakodnevice ispunjen sintetičkim mirisima, njihova upotreba postaje sve rasprostranjenija. Pored proizvoda za ličnu higijenu, mirisne supstance nalaze se u sredstvima za čišćenje domaćinstva, deterdžentima, omekšivačima, osveživačima vazduha, pa čak i dezodoransima za automobile.
Zbog sve veće konkurencije na tržištu, mirisni proizvodi postaju sve intenzivniji i nametljiviji. Njihovi sastojci lako isparavaju i zadržavaju se u vazduhu. Njihovom dejstvu nisu izložene samo osobe koje ih koriste, već i ljudi koji se nalaze u njihovoj blizini. Upravo zbog toga osobe sklone alergijama, astmi ili drugim respiratornim tegobama mogu imati ozbiljne smetnje iako same ne koriste takve proizvode.
Poslednjih godina pojedine ustanove, kompanije i organizacije širom sveta počele su da uvode prostore bez intenzivnih mirisa kako bi zaštitile osobe sa povećanom osetljivošću. Istovremeno, raste svest o potrebi jasnijeg informisanja potrošača o sastavu proizvoda koje svakodnevno koristimo.
To ne znači da treba izbegavati svu kozmetiku ili sredstva za higijenu. Treba ih birati pažljivo i koristiti u razumnoj meri. Posebnu pažnju trebalo bi da obrate osobe koje pate od alergija, astme ili drugih respiratornih oboljenja.
Pri kupovini sredstava za ličnu higijenu, kućne hemije, deterdženata i sličnih proizvoda, pročitajte deklaraciju kada god je to moguće i dajte prednost proizvodima sa jednostavnijim sastavom i blažim mirisima. Zdravlje je važnije od očaravajućih miomirisa.
Review Naličje kozmetike u nežnom pakovanju.