Jagode su prvi slatki mirisni darovi proleća, a njihov plod zori već početkom maja. One se uglavnom svrstavaju u bobičasto voće, a zapravo je biljka iz porodice ruža. Ono što jedemo je proširena cvetna loža, a sitne “semenke” na površini su zapravo posebni, mali plodovi (oraščići).
Vrtna jagoda bila je poznata još ljudima kamenog doba, ali kultura vrtne jagode počela se širiti u Evropi tek početkom 18. Veka. Ona poseduje izuzetne hranljive i lekoivite osobine. Poznavajući njena lekovita svojstva stručnjaci su došli do zaključka da bi je trebalo jesti tako mnogo dok vam ne dosadi, a onda naterati sebe da je jedete i dalje.
Ako nameravate da u svojoj bašti posadite jagode vodite računa o tome da rastojanje između redova bude od 60 do 80 cm, a razmak između rasada najmanje od 20 do cm. Tako će se pravilno razvijati i dobijaće dovoljno svetlosti i vlage. Ako ste na vreme sve to uradili sredinom maja ugledaćete ispod bokora lišća i prve plodove.
Vrtne jagode sadrže šećer, vitamin C, B, karotin, celulozu, pektine, kobalt, gvožđe, kalijum, fosfor, mangan, limunsku, jabukovu i salicilnu kiselinu. I šumska jagoda ili mamica je opšte poznata biljka. Raste u bokorima po šumama, najčešće u senci drveća, na livadama, a može i da se gaji. I ova jagoda ima mnoga lekovita svojstva i poznata je kao narodni lek.
Obe vrste jagoda normalizuju razmenu materija, pomažu kod bolesti srca, krvnih sudova i hroničnih oboljenja stomaka i creva. Jagoda poseduje antimikrobnu aktivnost na uzročnike stomačnih infekcija i viruse gripa.
Konzumiranje i pripremanje plodova jagode
Sazrevanje jagoda traje 15–30 dana u zavisnosti od sorte i vremenskih uslova, a berba se obavlja svaka 1-3 dana zbog neravnomernog sazrevanja. Njeni plodovi su vrlo osetljivi i ne mogu se dugo čuvati čak ni u frižideru. Smrzavanjem se drastično gubi na kvalitetu i ukusu ploda, pa ih je prikladnije sačuvati u obliku džema ili kompota. Za kompot je važno odabrati adekvatnu sortu sa krupnijim plodovima i birati plodove koji nisu prezreli.
Kao i drugo voće i povrće i jagode je najbolje jesti sveže, jer se termičkom obradom uništavaju važni sastojci, a pogotovo vitamin C. U svežem obliku ih možete dodati desertima, tortama … ili napraviti ukusan smuti sa dodatkom orašastih plodova. Džem i kompot su dobra alternativa van sezone sazrevanja.
Jagode je vrlo važno pre jela ili pripreme dobro oprati, jer im plod leži na samoj zemlji, pa je mogućnost infekcija veća. Najbolje ih je potopiti u vodu kojoj ste dodali malo vinskog sirćeta (1-2 kk na 1 l vode) i pustiti da odstoje 5 -10 min, a zatim dobro isprati i ostaviti u cediljki da se prosuše.
I evo u prilogu ovog posta jedan moj omiljeni sezonski recept za desert od jagoda. Jednostavan, ukusan, a prikladan i za posluživanje iznenadnih gostiju.
Pena od svežih jagoda
Potrebno je za 4 osobe: 500 gr svežih zrelih jagoda, 1 limun, 2 šlaga, 100 gr šećera, 2 belanca, kremfiks.
Priprema: Jagode dobro operite i ocedite, a zatim iseckajte u posudu za miksanje. Dodajte šećer, malo soka od limuna i 2 belanca. Izmiksajte štapnim mikserom dok pena ne očvrsne.Šlag umutite posebno i dodajte mu 1 kesicu kremfiksa. Dodajte šlag u penu i još malo izmiksajte. Po želji možete dodati 1-2 kašike mlevenih orašastih plodova (orasi, lešnici, bademi).
Ostavite nekoliko jagoda i malo šlaga za dekorisanje.
Odložite u frižider na nekoliko časova, a služite u desertnoj čaši ukrašeno celim jagodama i tankim kriškama limuna.
Leave a Reply