Gastronomski izlet u biblijska vremena je članak koji govori o tome kakve su navike u ishrani imali narodi u Starom veku i kakav je bio njihov odnos prema hrani. Biblijski tekstovi sadrže dosta informacija o tome. U njima možemo da pronađemo informacije o hrani kao životnoj potrebi i radosti, ali pre svega kao o simboličkom verskom činu.
Zajedničko obedovanje za stolom je u biblijska vremena predstavljalo izraz poverenja i prijateljstva. Ljudi koji nisu želeli da budu u bližim odnosima nisu zajedno jeli. Prilikom zaključivanja sporazuma gozba je predstavljala sastavni deo rituala koji je trebalo da zapečati savezništvo. U starozavetnim biblijskim tekstovima se to može videti iz ugovora između Isaka i Avimeleha, Jakova i Lavana, Mojsija i Jetra … Izuzetno religiozan i simboličan značaj ima gozba povodom Pashe koja podseća na najvažniji događaj iz istorije Jevreja (Egzodus iz Egipta). U tradiciji Jevanđelja je upravo ova gozba postala simbolična – Poslednja (Tajna) večera.
Biblijski kodeks ishrane – Košer propisi
Ishrana je u bibliji usko povezana sa verskom tradicijom. U njoj možemo naći čitav pravni kodeks koji definiše šta sme, a šta ne sme da se jede. Slični propisi mogu se pronaći i u straoj Mesopotamiji, ali najviše u Egiptu, od kojih su najpoznatiji napisi u hramovima u Denderi, Edfu i Kom Ombu. Tu postoji suštinska razlika u odnosu na jevrejska shvatanja. U Egiptu se ograničenja nisu odnosila na celokupno stanovništvo, već samo na određenu lokalnu grupaciju ljudi. U okviru toga se uvek radilo samo o jednoj zabranjenoj životinjskoj vrsti. U mestu Tanis, u delti Nila, važila je zabrana konzumiranja mesa nilskog konja, jer je nilski konj u tamošnjoj mitologiji bio povezivan sa bogom Setom. U oblastima u kojima je glavno božanstvo bila boginja Hat-Hor nije se smelo jesti goveđe meso, jer je boginja prikazivana u tom obliku.
Jevreji su, za razliku od Egipćana, bili kao ceo narod posvećeni jednom jedinom Bogu, koji mije imao definisan oblik. Izraz košer, koji danas označava dozvoljena jela, uključujući i njihovo pripremanje, je hebrejski izraz. On se u Bibliji može pronaći na nekoliko mesta, ali nigde ne u vezi sa hranom, jer je to proisteklo tek iz kasnije tradicije judaizma. Propisi o kojima se govori u Bibliji uglavnom se odnose na izbor životinjskih vrsta u ishrani, kao i na pripremu same hrane.
Klasifikacija životinja i pripremanje hrane
Klasifikacija životinja na čiste i nečiste vrste se u hebrejskoj terminologiji pojmovno izvodi iz tekstova gde Bog naređuje Noju koje životinje treba da povede sa sobom u barku. Čistim životinjama su se smatrali biljojedi i papkari koji su i poimenice navedeni: bik, ovca, koza, jelen, gazela, srndać, divokoza, antilopa, divlji bik. Ako nedostaje jedna od traženih osobina, životinja se smatra nečistom, a tu spadaju: kamila, zec, jazavac, svinja …
Svinja je papkar, ali nije preživar i stoga se ubraja u nečiste životinje.
Kuran zabranjuje konzumaciju svinjetine, alkohola i hrane pripremljene od krvi životinja. U islamu se sve što je čisto i dozvoljeno označava arapskom rečju halal.
Kod hrišćana su pečena prasetina i kuvana šunka uobičajeni specijaliteti povodom najvećih verskih praznika (Božić i Uskrs).
Iz toga je već vidljivo da se način ishrane od starih biblijskih vremena stalno menjao. Danas su već doneti propisi protiv klanja na halal i košer način u najmanje 11 evropskih država, a sve zbog dobrobiti životinja.
Biblija navodi 42 vrste nečistih životinja. O čistim i nečistim vrstama ptica se takođe govori u Bibliji i navodi se 20 čistih, odnosno 21 vrsta nečistih ptica. Zabranjene su u principu sve grabljivice. Što se tiče jaja tu važi pravilo da je sve što potiče od nečistog nečisto, a to znači da su jaja od nečistih vrsta takođe nečista. Kada se radi o ribama, biblijski tekstovi kažu da riba mora imati peraja i krljušt. U biblijskim tekstovima se određuje i koje vrste insekata se mogu jesti i na osnovu njih je dozvoljeno konzumiranje sve četiri vrste skakavaca
Osnovna pravila konzumiranja hrane
Konzumiranje čistih vrsta je tek početak košer propisa koji se protežu i na pripremanje hrane. Životinja se mora ubiti na košer način, a to znači od od strane specijalno obučenog kasapina. Na osnovu biblijskih tekstova, zabranjuje se konzumiranje krvi i ona se mora odstraniti iz mesa. To se postiže ili soljenjem ili pečenjem nad otvorenim plamenom, ali se pre toga meso i kosti potapaju u čistu, hladnu vodu na 30 minuta. Proces soljenja ne sme se započinjati ukoliko je od ubijanja životinje proteklo više od 72 sata, a takvo meso moguće je pripremati samo iznad otvorenog plamena. Za srce, želudac i džigericu potrebna je specijalna priprema da bi se očistili od krvi.
Osnovno pravilo u starom biblijskom Izraelu odnosilo se na zabranu mešanja mesa i mleka prilikom konzumiranja. To se pravilo odnosilo i na sve njihove proizvode. Ovo pravilo odnosilo se na tri zabrane:
- Zabrana da se meso i mleko zajedno kuvaju
- Zabrana da se konzumira ovako nastali proizvod
- Zabrana uživanja u ovakvoj pripremi
Za svakodnevnu upotrebu koristile se se zasebne posude i pribor za meso i mleko. Vreme između konzumacije jedne i druge vrste hrane utvrđeno je na 6 sati. Neki straiji traktati govore da se samo ne smeju jesti zajedno tokom istog obroka.
Poreklo ovog propisa treba tražiti u biblijskim tekstovima koji zabranjuju da se mladunče kuva u mleku svoje majke.
Leave a Reply