Jednobojne bordure vežene pokrsticom, koje su nekada bile korišćene na mnogim nošnjama evropskih naroda, veoma podsećaju na asizi vez. Ne može se tačno ustanoviti izvorna zemlja porekla, jer ih ima u Norveškoj, Danskoj, Finskoj, Rusiji, pa čak i kod pravoslavnih srba na Kosovu. Ovi motivi bili su veoma korišćeni i popularni u 19. veku.
Kako se rade jednobojne bordure vežene pokrsticom
Vez se radi u jednoj boji ili 2-3 nijanse iste boje konca, bodom pkrstica i ivičnim pruženim bodom koji može biti tamniji od osnovnog konca za vez. Vez izgleda finije ako se radi sa 3 niti muline konca za vez, iako se može raditi bilo kojim koncem namenjenim za vez. Svaki motiv može se uraditi na dva načina:
- Da se bodom pokrstica pokriva površina motiva
Ili obrnuto
- Da se bodom pokrstica pokriva površina između motiva
što zavisi od želje autora rada.
Ovako urađene bordure mogu se primeniti za izradu miljea, stolnjaka, zavesa ili ukrašavanje odeće. One i danas mogu da se pronađu na nekim modnim brendovima i svakako na folklornim nošnjama umetničkih društava širom sveta.
U ovom postu su priložene 3 šeme za izradu jednobojne bordure vežene pokrsticom, a sve tri su sa motivima voća. Motivi, razume se, mogu biti i drugačiji. Sve tri su urađene u terakot nijansama, dok je ivični bod urađen crnim koncem na belom panama platnu. Crni konac se najčešće i koristi za konturni ivični bod. U ovom slučaju su upotrebljene za izradu jastučića, podmetača i kao abažur na stonoj lampi.
Boje konca se mogu odabrati prema sopstvenoj želji i potrebi. To su najčešće nijanse plave, zelene, crvene, bordo i oker boje. Ukoliko se biraju izrazito tamne nijanse neke od ovih boja ivični bodovi ne moraju biti nužno crni, već se umesto crne može primeniti neka svetlija nijansa izabrane boje. Ovo čisto je stvar ukusa, pa prilikom izbora možete primeniti svoju kreativnost.
Leave a Reply