Lukovičaste i lučaste biljke su one čije podzemno stablo ima oblik lukovice ili lukokrtrole. Često se odlikuju krupnim cvetovima lepih boja i prijatnim mirisom. Ova grupa obuhvata tri porodice: krinove, amarilise i perunike. Lukovičaste biljke posle zime među prvima cvetaju u bašti i lepotom svojih cvetova najavljuju dolazak proleća i lepog remena. Visibabe su tradicionalni vesnici proleća. One su lukovice koje prvenstveno rastu u prirodi i pojavljuju se već u jaanuaru, ukoliko je zima blaga.
Najčešće gajene lukovičaste biljke su lale i zumbuli (iz porodice krinova), narcisi (iz porodice amarilisa) i šafran -krokus (iz porodice perunika).
Šafran
Šafran je poreklom sa planina južne Evrope i često se gaji kod nas. On cveta zimi ili rano u proleće, mada neke divlje vrste cvetaju i u jesen. Cvetovi su mu bele, žute i ljubičaste boje, a otvaraju se samo po lepom sunčanom vremenu izjutra. Uveče se zatvarju, a često ostaju zatvoreni ili poluotvoreni za vreme tmurnih dana.
Šafran je veoma poznata i cenjena biljka širom sveta, ne samo zbog svoje lepote, već zbog etarskih ulja specifičnog mirisa u prahu, koji sadrže njegovi prašnici i žig. Vekovima je korišćen od strane Rimljana, Egipćana i drugih naroda za bojenje vina, aromatizovanje sosova i kao začin.
Poznata su i lekovita svojstva ove biljke (stišavanje kašlja i plućnih oboljenja, kao i poboljšanje raspoloženja). Ovaj prah je veoma cenjen i skup, zato što se sa jednog hektara zasađenog šafranom može dobiti najviše 8 kg praha.
Idealno mesto za sadnju šafrana u bašti je u podnožju drveća ili duž baštenskih staza.
Narcisi
Narcisi su poreklom iz srednje i južne Evrope. Lukovice se sade u široke plitke saksije po 3 do 4 komada u septembru ili oktobru, tako da vrh ostane iznad zemlje. Zemlja treba da bude mešavina podjednakih delova peska i komposta. Saksije treba držati u hladnom podrumu do kraja januara, uz slabo zalivanje.
Ukoliko imate više saksija, nemojte ih iznositi sve odjednom, jer ćete tako produžiti vreme cvetanja. Treba ih postepeno navikavati na toplu prostoriju, ali dok se ne razviju pupoljci, treba ih držati u mraku. Kada počnu da cvetaju, potrebno im je više svetlosti i jače zalivanje. Dodatno ćete im unaprediti rast ako saksije noću iznosite na hladnije mesto. Posle cvetanja, lukovice možete zasaditi u bašti gde treba da ostanu dve godine do ponovnog presađivanja u saksije.
Lale
Lale pripadaju porodici krinova i poreklom sui z male Azije, iako je njihovo poreklo danas potpuno izgubljeno. Sve sorte lala koje se danas gaje dobijene su veštačkim ukrštanjem različitih vrsta i sorti.
Lukovice lala sade se po 2 do 3 u saksiji, tako da se gotovo dodiruju, u smešu komposta i peska. Kao i ostale lukovice, u saksiju ih treba posaditi tako da vrh lukovice ostane iznad zemlje. Ostavite ih u hladnoj prostoriji (oko 0 ⁰C) i redovno, ali malo zalivajte. U decembru ih treba postepeno unositi na toplo, a zalivanje postepeno pojačavati. Kada procvetaju, noću ih iznositi na hladno, da bi se cvetovi što duže održali.
Pošto procvetaju, cvetove treba odseći, ali se listovi ne smeju dirati jer stvaraju rezervne materije za cvetanje iduće godine. Listovi se odsecaju tek u jesen, kada požute. Tada treba prestati i sa zalivanjem. U baštu ih treba zasaditi posle cvetanja da bi se do idućeg proleća razvile nove mlade lukovice.
Zumbul
Zumbul takođe pripada porodici krinova, i poreklom je iz istočnog dela Mediterana. Cetovi su sitniji i skupljeni u gustu cvast, raznih boja, sa jakim i prijatnim mirisom.
Zumbuli se lako gaje. Saksija ne sme biti velika, jer se biljke bolje razvijaju u tesnoj saksiji – oko 3 do 4 cm većoj od same lukovice. Otprilike polovina lukovice treba da je iznad zemlje. Lukovicu treba pažljivo zaliti, najbolje odozdo iz podloške, a zatim staviti na tamno mesto. Kao improvizaciju, možete je jednostavno poklopiti drugom saksijom.
Lukovica treba da ostane u mraku, bez zalivanja, sve dok ne razvije cvetnu dršku.
Narcisi, lale i zumbul su prvenstveno ukrasne biljke, a eterično ulje zumbula je vrlo dragoceno u kozmetičkoj industriji.
Leave a Reply