Dragocena uloga božićnog posta

Dragocena uloga božićnog posta u čišćenju tela i duha je možda veća od svih drugih postova u pravoslavlju tokom cele godine. Ovaj post traje 40 dana, a poslednji dan posta je Badnji dan. Za to vreme pravoslavni vernici se uzdržavaju od konzumiranja mrsne hrane (masti životinjskog porekla, jaja, mleka, mlečnih proizvoda, svih vrsta mesa, sem ribe). To zapravo znači svega što je u ishrani preobilno i izazovno. Postiti znači pročistiti telo i duh onako kako je to zapisano u Bibliji i kako su to činili prvi hrišćani i apostoli.

Žito za slavu
Slavsko žito – Koljivo

Jesenji dani novembra u našem narodu su dani poseka u Šumadiji, pošjeka u Crnoj Gori, zabijačke u Vojvodini i svinjokolja na jugu Srbije. Jednom rečju – velikog, masovnog klanja svinja i priprema zimnice od svinjskog mesa. Znači da se tada u organizam unesu često preterane količine masti (holesterola). Suprotno tome, unose se veoma male količine vitamina i drugih zaštitnih materija. To je uzdržavanje od svega što je u ishrani štetno po zdravlje u toku božićnjeg posta. Ovo uzdržavanje zapravo predstavlja relaksaciju celog organizma i duha u tom organizmu.

Uloga božićnog posta je da se čovek se oseća rasterećenim, poletnim, zdravim, lakim. Odricanje od užitaka koji pruža mrsna hrana razvija osećanje izvesnog samopoštovanja. To je približavanje savršenstvu kojem stremi ljudski rod. To nije samo preventiva u očuvanju telesnog zdravlja, to je tretman za jačanje volje i uzdizanje duha iznad štetnih užitaka tela.

Posni dani sa bogatijom trpezom

Međutim, u toku božićnog posta postoje dani kada se na trpezu iznosi bogatija i dopadljivija hrana. Ona, iako lišena masti životinjskog porekla, može biti vrlo ukusna. To su praznici u toku decembra i početkom januara. Vavedenje presvete Bogorodice 4. decembra, Varindan 17. decembra, Detinjci, Nikoljdan 19. decembra, Materice 26. decembra, Oci 2. januara, Badnja večera 6. januara.

Dan sv. Nikole, Nikoljdan, je česta krsna slava u Srbiji i tada je trpeza u mnogim kućama puna ukusnih specijaliteta. To su jela sa ribom, posne pite i pića. Takva trpeza nimalo ne zaostaje za slavskim trpezama sa pečenom jagnjetinom ili prasetinom.

U ovom postu priložen je PDF fajl sa receptima za nekoliko posnih specijaliteta koji se mogu poslužiti i na najsvečanijim trpezama. Oni su neizostavan deo srpske tradicije.


Leave a Reply