Da, stres može uništiti čak i veštačku vilicu, baš kao i zdrave prirodne zube. Posledice uključuju povrede i oštećenje zuba u većoj meri, što može dovesti do bola, pucanja ili klimanja zuba. Jednom oštećena zubna gleđ teško se ponovo obnavlja. Vrlo čest problem je okrnjavanja zuba, što onda najčešće zahteva nadogradnju zuba. Zubne krunice i implati takođe mogu da budu ugroženi, odnosno zbog prevelikog pritiska može doći do loma krunice ili otkaza implanta. Osim što može da dovede do polomljenog zuba, škripanje zubima povećava rizik od problema sa zglobovima vilice. Ljudi koji imaju zubnu protezu ne bi trebalo da je nose tokom noći, jer može doći do njenog oštećenja, deformacije ili čak preloma.
Škrgutanje – Ventil za celodnevni stres
Preko dana – stres na radnom mestu. Škrgućemo zubima i ćutimo. Šta bismo drugo? Kod kuće, sa stisnutim zubima slušamo porodičnu problematiku, a pred spavanje ponovo škrgućemo – radije to, nego svađa sa bračnim drugom … ujutro se budimo smrknutog lica, sa glavoboljom, vrtoglavicom ili šumom u ušima. Kakav začarani krug, koji pogađa sve više ljudi. Razlog: vaš dnevni stres je pronašao ventil – pražnjenje nastupa noću, kroz škrgutanje zubima (bruksizam). Lekari do sada nisu pronašli vezu između stresa i ove manifestacije, ili zubarskim rečnikom „žvakanja na prazno”. Tragovi abrazije i glatko struganih uglova zuba su lake posledice noćnog škrgutanja, a lomovi zuba i pucanje veštačke vilice, ili čak deformacije viličnih zglobova, spadaju u teže posledice.
Kako rešiti problem noćnog škrgutanja zubima?
Narod ovu pojavu dovodi u vezu sa takozvanim “ujedljivim karakterima”, koji se savladavaju i trpe samo uz pomoć škrgutanja, ali to nije tačno i nije pitanje karaktera. U kakvoj vezi je fenomen stresa sa zubima, može da objasni tek mali broj eksperata, koji su se izričito bavili ovom problematikom. Oni su otkrili da se škrguće svuda: u industrijskim zemljama kao što je Kina, kod beduina u Severnoj Africi, ali i kod Eskima. Predškolska deca škrguću isto kao i odrasli. Pa i naši preci su to radili. To je sve posledica opterećujućih okolnosti, traumatičnih događaja, enormnog psihičkog opterećenja u porodici i na putu karijere i sve većih zahteva u oblasti posla koji obavljaju, pa čak i u toku slobodnog vremena, kojeg svi imaju sve manje. U novije vreme broj ljudi koji škrguću noću, sve je veći. Gde je rešenje? Psiholozi, koji su se takođe uključili u rešavanje ovog fenomena, kažu: Da ne bismo stres prenosili na zube, potrebno je da naučimo da u kriznim situacijama reagujemo fleksibilnije. Lepo rečeno. Ali kako? U prvom redu vežbama za opuštanje i autosugestijom. Zatim svesnim ignorisanjem, putem mentalnog treninga.
Da li zubari mogu da pomognu?
Ko noću škrguće, treba češće da posećuje zubara. U prvom redu, zbog kontrole eventualnih oštećenja koja mogu time da nastanu, posebno ako se radi o veštačkoj vilici. U zavisnosti od oštećenja, zubar će obaviti reparaturu, ili novo glačanje zuba, možda će dopuniti blombe ili zameniti neki od zuba.
U Evropskim zemljama primenjuje se i tehnika dodatne „šinske zaštite” za gornju vilicu. To je tanki plastčni štitnik koji pacijent noću navlači na zube. Efekat je odličan:
- Napeta vilična muskulatura se opušta, bolovi nestaju
- Onemogućeni su kontakti među zubima, koji su izazivali škripu
- Položaj donje vilice se menja i budući pokreti slede bez napetosti
Ko ima ovaj problem, neka se raspita kod svoga zubara o eventualnoj izradi ovakvog štitnika. Ljudi sa protezom, koji imaju ovaj problem, ne bi trebali da je nose tokom spavanja.
Leave a Reply