U suprotnosti sa jabukom, kruška se smatra za zlo drvo, za drvo zlih demona. U narodnim pripovetkama i skaskama, pod kruškom se obično skupljaju đavoli. Po pričama koje je zabeležio Čajkanović, ovo verovanje je duboko ukorenjeno, pa se tako i vekovima prepričavalo.
Po tim pričama, neki fratar u Poljicama isterivao je đavola iz neke žene i đavo ga je molio da ga pusti da ode na neku krušku u polju. Po Dalmaciji se pričalo da je neki čovek noću video divlju krušku “svu okićenu vešticama, da se sva sjala”. On se prekrstio i opalio iz puške, veštice se razbeže, ali je tom čoveku posle kratkog vremena naprasno umro sin. Veruje se da na krušku odlete kola namazana veštičijom mašću, da na nju pada ala koja satire grožđe u vinogradu. Za krušku se zalepi i smrt, koju je u jednoj narodnoj priči neka baba nadmudrila penjanjem na jabuku.
Da bi se ova zla dejstva kruške smanjila, u nekim krajevima se na krušku ostavljala žrtva za čumu, da bi je tako magijski isterali iz sela. Po skaskama, kruška ima za veštice magijsku snagu. U našem narodnom verovanju veće zlo dejstvo ima divlja kruška. Nekada su domaćini, pri sađenju kruški u blizini svoje kuće, zvali sveštenika da okadi sadnice. Neki od njih je na to pristajao, neki nije. Ovo zbog toga jer vradžbine i pravoslavlje nisu u spoju. Zato su sami domaćini tamjanom i uz molitvu kadili sadnice kruške pre nego što ih postave u zemlju.
Kruška po našim verovanjima
Čini se da su ovo relativno novija verovanja, jer je po našim verovanjima kruška imala, ne samo bolji ugled, nego je uživala određeni kult. U jednoj narodnoj priči, kralj ne ide u crkvu da se moli Bogu, nego to čini pod kruškom i molitve mu pomognu, jer se tako posveti. Suprotno verovanju da je zla, u Makedoniji se kruška, pitoma naravno, sadila u dvorištu pored kuće, naročito ako je kuća novopodignuta.
Kruška u narodnim vradžbinama
U narodnim vradžninama o ranama, kruška ima važno mesto. Ako je neko imao “zivu ranu”, zagrizao bi krušku, pa tamo gde je ugrižena njome protrljao ranu i krišom bacio tu krušku na put, uz reči: “Ko me uzme, ko me zagrize, na njega rana, na mene zdravlje”. Nije baš pošteno ni moralno, ali malo je verovatno da će neko pojesti zagriženu i prljavu krušku, pa se smatra da je bila u pitanju žrtva demonu bolesti. Kruške se rado prinose na žrtvu dušama umrlih, ostavljale su se na krstovima pokojnika na velike praznike. U mnogim našim krajevima o Svetom Andriji, kruška se prinosi kao žrtva mečki, da ne dira selo.
Po jednoj narodnoj priči, kad je sveti Sava putovao iz Zete u Budimlje, zakopao je na vrh planine Konjuh pod nekom kruškom srebrne novce. I tako se to mesto prozvalo Srebrnica.
Ima mnogo topografskih imena izvedenih od reči kruška (Krušedol, Kruševac, Kruščik itd.). Smatra se da nisu nastala zbog obilja krušaka u tom kraju, već zbog demonskog dejstva kruške, da bi imenom odbranili stanovnike od njenog zlog dejstva.
Prilično mnogo pripisanih loših dejstava za jedno sasvim fino i ukusno voće. Niko nije rastumačio zašto je to tako.
Leave a Reply