Krpelji su opasnost koja stalno vreba iz trave i žbunja, od ranog proleća pa sve do kasne jeseni. Oni su poznati kao sićušne krvopije, podjednako opasne i za ljude i za životinje. Mogu da popiju toliko krvi da se njihova veličina i težina može povećati i do 100 puta. Ta njihova osobina je manji problem od činjenice da su oni prenosioci nekih teških bolesti kao što su zapaljenje mozga, hemoragična groznica, Lajmska bolest …
Krpelj je sićušan ektoparazit iz porodice paukova i čest je parazit domaćih životinja, a naročito pasa lutalica, sitnih mišolikih glodara, ponekad i ptica. Krpelj sa pasa, pogotovo lutalica, može da pređe na decu i odrasle maženjem, što nije redak slučaj. Krpelj može da ostane neprimećen i po nekoliko dana, naročito na nepreglednim mestima. Kada mesto gde se krpelj još nalazi počne da svrbi, otekne ili zaboli, a krpelj od nasisane krvi naraste u veliku jedinku, tek tada infestirana osoba postane svesna njegovog prisustva. Ubodi krpelja registruju se tokom cele godine, ali su najučestaliji od početka maja do kraja jula meseca. Najvećem riziku su izloženi sezonski radnici, lovci, izletnici, deca koja se igraju u parkovima i valjaju po travi.
Kada se krpelj zalepi na čoveka ili domaću životinju, nije ga se tako lako osloboditi. U inficiranju ljudi učestvuju svi stadijumi razvoja krpelja: larve, nimfe i adulati, a najznačajniju ulogu imaju nimfe i larve. Krpelji vrebaju u travi i žbunju čekajući žrtvu. Kada se žrtva pojavi, krpelj po mirisu i senzorima to oseti i nepogrešivo pronalazi krvni sud na ekstremitetima, trbuhu, vratu … gde odmah zarije svoju rilicu, a često i nožice. Svaki ubod krpelja predstavlja neizvesnost. Ozbiljan problem nastaje kada je krpelj zaražen, a pogotovo spirohetom burgdoferi, koja je uzročnik Lajmske bolesti. To je teško sistemsko oboljenje sa dugoročnim posledicama. Treba naglasiti da svaki ujed krpelja ne znači i neminovno obolevanje, čak ni kada je krpelj zaražen. To zavisi od mnogo faktora: dužine prisustva krpelja u telu, virulencije, imunog odgovora i načina kako je krpelj uklonjen.
Kako odstraniti krpelja?
U svakom slučaju, krpelja treba ukloniti što pre i po mogućnosti to treba da uradi stručno lice. Ako je to, iz bilo kog razloga nemoguće, onda to može da uradi i laik roditelj, bračni drug, prijatelj. Pri skidanju je važno da se ukloni ceo krpelj, zajedno sa rilicom i nogicama zarivenim u kožu, jer ostatak krpelja može da inficira kožu na mestu uboda. Krpelja je najbolje mehanički skinuti, pincetom. Nakon toga mesto uboda na koži dezinfikujte razblaženim alkoholom ili rakijom. Odstranjenog krpelja nemojte baciti, stavite ga u bočicu i sačuvajte. Tako će lekar moći utvrditi da li je ceo krpelj skinut, kao i da li je zaražen, te prema tome odrediti dalji tretman ukoliko je neophodan.
Lajmska bolest i zaštita od uboda krpelja
Lajmska bolest je sistemsko oboljenje, što znači da dovodi do anatomskih i funkcionalnih oštećenja organa ili organizma u celosti. Vreme od uboda inficiranog krpelja do pojave prvih kliničkih znakova bolesti kreće se od 3 do 147 dana, prosečno 25 dana. Dijagnoza se postavlja na osnovu simptoma, kliničke slike, epidemioloških podataka i seroloških testova za dokazivanje antitela spirohete borelijum burgdoferi. Lečenje je opšte i simptomatsko: antibiotici, analgetici,, antireumatici, antiaritmici … zavisno koji je organ ili sistem u organizmu obolelog primarno napadnut.
Sve u svemu, Lajmsku bolest je najlakše sprečiti, teško je izlečiti, a najteže je živeti sa njom. Zbog toga preventive treba posvetiti najveću moguću pažnju.
Što se preventive tiče, odnosno zaštite od uboda krpelja, treba znati da se oni skrivaju u travi i šipražju, naročito tamo gde vlasnici pasa izvode svoje ljubimce u šetnju. Ima ih u planinama bogatim sa divljači, u naseljima gde se ne void briga o uništenju glodara. Zato je preporučljivo da se posle svakog boravka na rizičnim mestima u prirodi pregleda čitavo telo, a posebno skrivena mesta. To treba raditi i sa decom kad se vrate iz šetnje, jer se ona igraju po travi, zavlače u šipražje, maze domaće pse, ali i lutalice. Travu i nisko rastinje u dvorištu treba redovno kositi. Treba izbegavati boravak na mestima gde ima krpelja. Sezonski radnici: kosači, kopači … treba da se zaštite odgovarajućom odećom i obućom. Ako je mesto boravka jako rizično može se primeniti neki od repelenata.
Vlasnici pasa imaju posebnu odgovornost, ako brinu o svom i zdravlju svoga psa. Naime, psa je neophodno 1 put mesečno zaštiti od buva i krpelja odgovarajućom tableticom ili spot-on ampulom. Osim toga, psa je potrebno nakon šetnje pažljivo pregledati, kako bi na vreme otkrili krpelja, a pogotovo larvu koja je teško uočljiva dok se ne nasisa krvi.
Ništa nije sasvim sigurno
Da ništa nije 100% zaštita i da je oprez uvek neophodan lično sam iskusila sa mojim kućnim ljubimcem. Moj maltezer, koji redovno dobija zaštitu svaki mesec i koji uglavnom šeće po gradskim ulicama i uredno pokošenoj travi, dva puta je pokupio krpelja. Prvi put sam ga zatekla u krznu prilikom tuširanja, a drugi put, na moje zaprepašćenje, u postelji. Na sreću, oba puta je krpelj primećen i eliminisan na vreme i bez mogućih posledica. Tako da znam da oprez nikad nije na odmet.
Leave a Reply