Mirisna medonosna lipa je carica među medonosnim biljem. Lipa je inače omiljeno i dosta rašireno drvo na našem podneblju. Cvet lipe koristi se u lekovite svrhe, kao medonosno i kao ukrasno drvo, koje pruža debelu ladovinu u tople, sparne letnje dane.
Drvo lipe je dugovečno i može da živi više stotina godina. Lipa zahteva pitomu, plodnu i duboku zemlju. Značajnije vrste su bela i crna lipa. Bela lipa je sitnolisna, a crna krupnolisna. Listovi bele lipe su sa jedne strane zelene, a sa druge plavkasto-zelene boje i bez dlačica. Listovi crne lipe su sa obe strane jednako zelene boje, a donja strana im je obrasla kratkim dlačicama. Obe cvetaju u junu i julu, sa tim što bela lipa cveta dve nedelje ranije. Cvet je blagog, prijatnog mirisa i sluzastog, sladunjavog i pomalo oporog ukusa.
Obe vrste lipe rastu po šumama čitave Evrope, sa tim što bela lipa raste u nizinama, a crna lipa u višim, brdskim predelima. Kod nas se lipa naročito gaji u svernoj Bosni, odakle se dobar deo Evrope snabdeva lipovim cvetom.
Lipa se bere čim počne da cveta, tačnije kada su se dve trećine cvetova u cvasti rascvetali. Precvetale cvetove lipe treba brati bez priperka i to po suvom i toplom vremenu. Cvet lipe treba brati sa stabala koja su udaljena od urbane sredine.
Lekovitost lipovog cveta
Cvetovi lipe upotrebljavaju se u službenoj medicini. Od njih se priprema čaj, koji ima svojstvo da pospešuje znojenje i umiruje grčeve. Ovo su dva osnovna lekovita svojstva lipovog cveta, koja se pripisuju etarskom ulju, a posebno njegovom sastojku farnezolu, vosku i taninu. Pored toga, lipov cvet ima i blago umirujuće dejstvo kod bolova, ublažava psihičku napetost, ima svojstvo da čisti krv i pobuđuje rad srca. Povoljno deluje i kod bolesti bubrega, kao i kod zapaljenja pluća i disajnih puteva.
U lipovom cvetu ima sluzi, tanina, etarskog ulja, heperozida, šećera, gume, voska, žute boje hesperedina, manitola i farnezola. Farnezol je nosilac lipovog ulja, koje sadrži mnogo vitamina C u količini od 240 mg%.
Univerzalni čaj od lipe se koristi za smirenje, bolju cirkulaciju i protiv zakrečenja arterija. Ako se čaj uzima na pola časa pre spavanja, deluje umirujuće. Pa ipak, pored svih pomenutih lekovitih svojstava lipovog cveta, dugotrajno i redovno konzumiranje lipovog čaja se ne preporučuje, jer preterana konzumacija može dovesti do oštećenja srca.
Dragoceni lipov med
Lipov med se smatra jednim od najboljih, najkvalitetnijih i najtraženijih vrsta meda. Lipa nije uzalud dobila titulu medonosne carice, jer se od nektara sakupljenog od jednog drveta lipe dobija čak oko 16 kg prvoklasnog meda.
Svež, tek isceđen i stavljen u tegle, lipov med je proziran, bledo žute ili zelenkaste boje, veoma izraženog mirisa rascvetale lipe. Lipov med ima nešto oštriji specifičan miris i prirodan ukus, bez obzira na to što u prvom trenutku pruža osećaj veoma slabe gorčine. Karakteristika lipovog meda je da brzo kristališe u vidu sitnih zrnaca.
Ovaj med je veoma tražen zbog dragocenih hranljivih, profilaktićkih i terapijskih svojstava. Ima izrazito antimikrobno dejstvo prema grampozitivnim i gramnegativnim mikroorganizmima kao i antiprotozoično dejstvo (amebe i trihomonas). Dobro je sredstvo za lečenje nespecifičnih oboljenja disajnih puteva, pri čemu se uzima peroralno (na usta) i u vidu aerosola.
Lipov med sadrži i jedan glikozid koji deluje direktno i sekretolitično. Takođe, sadrži i eterično ulje čiji je glavni sastojak alifatični alkohol Farnezol, od koga potiče specifičan miris lipovog meda. U narodnoj medicini lipov med se preporučuje obolelima od nazeba, uglavnom kao sredstvo za iskašljavanje.
Leave a Reply