Uskrs i nadolazeći uskršnji praznici

Uskrs i nadolazeći uskršnji praznici uvek započinju velikim uskršnjim postom, koji ove godine nastupa upravo na današnji dan. Veliki uskršnji post u pravoslavlju traje sedam nedelja, sa tim što tokom Velike nedelje pred Uskrs mora biti rigorozan.

Uskrs je veliki prolećni praznik koji se slavi kao sećanje na Hristovo ustajanje iz mrtvih. On se slavi uvek nedeljom i to posle prolećne ravnodnevnice u prvu nedelju posle prvog punog meseca. Ovaj praznik se svake godine pomera u datumu. Nekada je to u rano, a nekada u kasno proleće. Početak Uskrsa objavljuje se crkvanim zvonima, kao znak da je Hristos vaskrsao.

U sklopu uskršnjeg ciklusa praznika su i neki drugi praznici. Neki se slave pre, a neki posle Uskrsa. Uskršnji ciklus traje 50 dana, a počinje Vrbicom i završava se Duhovima.

Uskršnji ciklus praznika

Vrbica ili Lazareva subota je prvi u nizu ovih praznika i slavi se subotom, osam dana pre Uskrsa. Praznuje se kao spomen na Lazara, koji je mnogo pomagao Isusu Hristu i njegovim apostolima. Bio je bogataš i svoje blago je darovao veri. Kada je umro pravedni Lazar, Hrist ga je oživeo. Vaskrsenje Lazara je motiv koji je mnogo puta korišćen u hrišćanskoj umetnosti, naročito u slikarstvu.

Ovaj dan se zove Vrbica jer se uz crkvena zvona i mlade vrbove grančice obilaze crkve ili se organizuju kratke litije ulicama. Postoje razni i mnogobrojni običaji vezani za ovaj praznik.

Cveti su praznik koji se slavi u nedelju, sutradan po Vrbici. Običaj je da se toga dana unese neko lepo cveće u kuću i rasporedi po vazama, za dobrobit kuće. Nekada su se na taj dan, pre svitanja, momci i devojke okupljali u crkvenoj porti i tu igrali i pevali sve do početka službe Božije, kada se ulazilo u crkvu.

Velika nedelja je sedmica pred Uskrs, koja se posvećuje strogom postu. Svi dani te sedmice zovu se Veliki, kao Veliki ponedeljak, Veliki utorak sve do Velike subote.

Veliki petak je dan žalosti za Hristom, koji je na taj dan razapet na krst. Na taj dan ne zvone crkvena zvona. Na ovaj dan post je rigorozan, uzima se samo voda i sasvim malo hleba. Na Veliki petak se boje uskršnja jaja crvenom bojom, a prvo ofarbano jaje se zove čuvarkuća i ono se čuva sve do sledećeg Uskrsa.

Pobusani ponedeljak je prvi praznik nakon Uskrsa, kada se odlazi na groblje. Grobovi se čiste od korova i pobusavaju novom travom. U nekim krajevima se čuvaju jaja od Uskrsa, a u nekima se posebno za taj dan boje u lukovini i ostavljaju se na grobu.

Spasovdan je 40 dana od Uskrsa ili šesti četvrtak posle Velikog četvrtka. Slavi se kao četrdeset dana od Hristovog vaskrsenja. Spasovdan je krsna slava grada Beograda, koja se od skora ponovo slavi.

Duhovi su 50 dana po Uskrsu i praznuju se tri dana. Uobičajeno je da se toga dana nose litije. Ovim praznikom se završava ciklus uskršnjih praznika.

Uskršnji doručak i ručak

Uskršnji doručak je prvi mrsni obrok nakon dugog posta. Tada se uz prethodno pripremnljena farbana jaja služi kuvana šunka, sir, kajmak i pogača. To je veseo doručak, kada se svako trudi da njegovo jaje ostane celo nakon tradicionalnog kuckanja jajima. Deca se najviše raduju uskršnjem prazniku i doručku, jer pre njega zeka donosi poklone za one najbolje.

Uskršnji doručak se dugo pamti, zato se treba potruditi da sto bude lepo dekorisan. Ne mora biti ništa raskošno ni preterano, ali neka bude lepo i veselo. Potrudite se da tu budu svi elementi specifični za praznik i neka budu napravljeni ručno.

Uskršnji ručak je ipak najsvečaniji deo praznika, kada se okupi cela porodica. Toga dana se trude da dođu i oni članovi koji stanuju dalje ili čak žive u drugim mestima, jer je važno da za taj ručak budu svi na okupu.

Običaj je da za uskršnji ručak na trpezi bude jagnjetina sa ražnja. Uz ručak se pije vino, pa malo veseliji posle ručka i zapevaju.

Drugog i trećeg dana praznika se ide u posete i poklanjaju se šarena uskršnja jaja.