Orhideje su pravo remek delo prirode, tako kažu. Cvet im je egzotičan, prelep i vrlo dugo opstaje očuvan u rezanom stanju. Kao takve su skoro idealan poklon za predstojeći praznik dana žena 8-mi mart, jer je cveće najčešća vrsta poklona na ovaj dan.
Orhideje su jedna od najbrojnijih vrsta cvetnica. Procenjeno je da ih ima oko 30 000 vrsta, što znači da je svaka deseta biljna vrsta u prirodi neka orhideja. Iako su tropske vrste najlepše i najpoznatije, orhideja ima na celoj zemljinoj kugli. Zanimljivo je da nemaju predstavnika među vodenim biljkama. Na našim prostorima ima i samoniklih biljaka iz porodice orhideja, ali su njihovi cvetovi nešto manje raskošni nego hibridni koji se kupuju u cvećarama. Jedina koja ima raskošan cvet, najveći posle lokvanja, je gospina papučica. Cvet joj je u obliku papučice, zbog čega je i dobila ime. Na žalost, ona je toliko proređena da se ubraja u ugrožene vrste.
I u svetu se životni prostor orhideja smanjuje, pa ih oprkos brojnosti vrsta ima sve manje. Najlepše vrste orhideja su one iz jugoistočne Azije. Raskošne su i one koje krase šume od Himalaja, Malajskog arhipelaga do Australije. Lepotom ne zaostaju ni orhideje Južne Amerike, a od afričkih za uzgajuvače je zanimljivo tek nekoliko vrsta. Za uzgajanje u stanovima i staklenicima najpogodnije su ukrštene, hibridne sorte.
Orhideje se po pravcu rasta dele u dve grupe: monopodijalne, koje rastu uvis i simpodijalne, koje rastu postrance. Prve na gornjim delovima biljke razvijaju nove korenčiće, kojima se prihvataju za koru biljke domaćina, dok donji postepeno odumiru. Druga grupa su one koje rastu postrance, novi izdanak puštaju postrance iz osnove starog izdanka.
Orhideja ima asimetričan cvet i specifične oplodne organe. Najbliži rođak joj je ljiljan. I orhideja i ljilan su u botaničkom smislu vrlo udaljeni od svih ostalih cvetnica. Najbliži rođaci su im trave, iako se to po izgledu teško može reći.
Venerina papučica
Raskošnija južna rođaka naše gospine papučice. Kod nas se najčešće prodaje u cvećarama. Za uzgajanje joj je potrebno mnogo svetla bez prisustva direktnog sunca, a neophodno joj je i obezbediti 60% vlažnost vazduha kao i uravnoteženo vlažan supstrat tokom cele godine. Ukrštanjem se dobijaju bolje osobine i olakšava uzgoj.
Orhideje gizdave gošće drveća
Među orhidejama postoje vrste koje veoma brzo i visoko rastu. Takve se gotovo uopšte ne mogu gajiti u staklenim baštama ili stanovima. Ima i tako malih, patuljastog rasta, koje se mogu uzgajati u minijaturnim posudama.
U prirodnim staništima većina orhideja raste u krošnjama ili na korenju drveća, ali one nisu paraziti već epifiti. To znači da ne uzimaju hranu od stabla domaćina, već korenje orhideja uzima hranu iz vode koja kaplje na koru drveća ili se zadržava na mahovini i lišajevima. Stabla prašuma u Kolumbiji obrasla su orhidejama čiji raznobojni cvetovi posebno sinu posle kiša. Klima planinskih predela tropskog pojasa najviše odgovara orhidejama. Ali, po izlasku sunca, temperatura se naglo povećava i sve se isušuje. Ovim klimatskim oscilacijama najviše su izložene orhideje u vrhovima drveća. Kada nastupe vrlo sušni periodi tada biljke ulaze u period mirovanja. Ovakvi uslovi se teško mogu obezbediti, pa se orhideje iz ovakvih predela ne mogu veštački uzgajati. Osim toga, u Kolumbiji se šume iskrčuju da bi se proširile plantaže kafe i sve veći broj orhideja je ugrožen.
Ružičasti cvetovi orhideje visoko u krošnji stabla u prašumi Kolumbije
Pa ipak, sve danas poznate i uzgajane vrste u Evropi potiču upravo iz Kolumbije i Brazila. Vremenom su uzgajane, ukrštane i prilagođene sobnom uzgoju. Upravo te hibridne vrste su i najlepše. Upravo one završavaju svoj životni vek u rukama pripadnica lepšeg pola.
Orhideja glasi za cvet ljubavi, raskoši i lepote, a simbolizuje i želju za intimnošću i ljubavlju. Često se poklanja i muškarcima kako izraz želje da budu uspešni u svojoj karijeri.
Leave a Reply