Zeleni smaragd je simbol nežnosti i član porodice berila koju čine: beril (obično zelene boje), akvamarin (plav), morganit (ružičast), heliodor (žut) i gosenit (bezbojan). Samo zeleni beril koji sadrži hrom smatra se smaragdom, upravo zbog te nečistoće koja mu daje predivnu boju. Smaragd najčešće sadrži dodatke, koji se nekada nazivaju “bašta kamena”. Boja je najvažnija kod smaragda, nečistoće su sekundarne. Ako gledate kroz ovaj dragi kamen pod lupom, naći ćete se u zemlji čuda. Savršeni smaragd može da bude vredniji od dijamanta.
Lomljenje smaragda je često, što ističe kontraverzno pitanje punjenja smaragda. Punjenje se koristi već mnogo godina, a danas se obično koristi sintetička termolabilna smola. Ulje se često koristi da bi mu poboljšalo izgled. Oko upotrebe ulja se i dalje vode polemike, kada je u pitanju deklaracija.
Sa smaragdima treba pažljivo postupati. Deterdženti i preterano zagrevananje mogu ga oštetiti, tako da je najbolje da čišćenje smaragda obavi stručnjak. Danas se smaragdima stavlja dijamantska presvlaka, koja čini da postanu otporniji, povećavajući njihovu tvrdoću.
Čišćenje smaragda ultrazvukom takođe treba izbegavatti, jer ono može da ih razbije. Popravka prstena sa smaragdom, koja zahteva zagrevanje, može da ošteti kamen i dodatno ga oslabi. Iskusni draguljari to znaju, pa ipak ponekad je moguće zameniti punjenje i ponovo nauljiti kamen.
Danas su izvori smaragda Kolumbija, Brazil, Rusija, Australija, Južna Afrika, Indija, Avganistan i Zambija. Redak oblik smaragda, Trapiche, nalazi se samo u Kolumbiji. Njegovo ime potiče od zrakastog zupčanika koji se nekad koristio za mlevenje šećerne trske, jer ovaj kamen podseća na njega i stvara efekat šestokrake zvezde.
Veliki smaragdi su veoma retki, posebno oni koji imaju dobru boju. Jedan od najvećih pronađen je početkom 19. veka u Kolumbiji – dobio je ime “Devonšir”, a težio je 1383,95 karata. Za ovaj smaragd vezana je jedna veoma zanimljiva i tragična priča. Čisti smaragd plavkasto-zelene nijanse i težine više od 5 karata na tržištu se više ceni od dijamanata.
Sintetički – Veštački lažni smaragdi
Pošto je smaragd veoma vredan kamen, na tržištu postoji mnogo lažnih smaragda. Vrednost i popularnost ovog kamena su vidljivi po tome što postoji paralelno tržište krijumčarenih smaragda, koje neke države, kao što je Brazil na primer, koštaju stotine miliona dolara godišnje.
Ranije je najpoznatija vrsta lažnih smaragda bila “emeraude soude”, što na francuskom znači zalemljeni smaragd. Danas je ova vrsta lažnih smaragda, koji su se pravili od kvarca presvučenog zelenim želatiniziranim slojem, veoma retka.
Postoji i sintetički (veštački) smaragd, a nekoliko kompanija ga ilegalno proizvodi. Najpoznatija od njih je američka kompanija Chatham. Iako je veštački smaragd proizveden početkom 20. veka, tek tridesetih godina sa pojavom Gilsona i Četema je počeo da biva prisutniji na tržištu kao prihvatljiva alternativa prirodnom smaragdu. Hemijski je identičan prirodnom kamenu i laik ne može da ih razlikuje, a njegova cena je deset puta manja od cene pravog smaragda. Rusija i Japan, pored SAD, proizvode veštačke smaragde.
Kako se dostupnost prirodnog smaragda iz rudnika u Kolumbiji menja, jer se rudnici često zatvaraju zbog kriminalne aktivnosti, veštački smaragdi su uvek dostupni i mogu da zadovolje potrebe za ovim popularnim dragim kamenom. Obmane i varke su zaista mnogobrojne, pa tako ako želite baš pravi prirodni smaragd u svojoj kolekciji najbolje je da izaberete pouzdanu prodavnicu dragog kamenja i da imate poverenja u stručnjaka koji će potvrditi njegov identitet.
Smaragdi su oduvek bili popularni za simuliranje i pravljenje veštačkih primeraka, pa je još uvek moguće pronaći rane lažnjake. Lehlejtnerov veštački smaragd sadrži komad berila, presvučen tankim slojem veštačkog smaragda – ovaj kamen ima sve karakteristike pravog. Ova vrsta veštačkih smaragda pojavila se šezdesetih godina prošlog veka.
Leave a Reply