Legendarni Orijent Ekspres ime je koje budi najlepše nostalgične snove. Ovaj luksuzni hotel na šinama, zbog svoje izuzetnosti, predstavlja pravi mit jedne epohe. Nekada je bio simbol za elitno putovanje, a danas je muzejska vrednost.
Postojale su mnoge slične železničke linije, neke duge čak 3.500 km, a karte za putovanje dostizale su basnoslovne sume. Ipak, sva nova i stara putovanja ove vrste ne mogu da zatamne slavu Orijent Ekspresa.
Na svoje prvo putovanje on je krenuo 5. juna 1883. godine. Kretao je sa pariske stanice, da bi, prolazeći kroz mnoge evropske države, završio putovanje u Istambulu. Između dva svetska rata, tridesetih godina 20. veka, Orijent Ekspres je bio mnogo više od putovanja. Bio je slika određenog životnog stila u kome vlada glamur, avanturizam i otmenost. Karta za to putovanje bila je najveći statusni simbol.
Ko su bili putnici na luksuznoj liniji ?
Putnici na ovoj luksuznoj liniji bili su plemići, bogata buržoazija, diplomate, slavne svetske zvezde svih vrsta, pa i kraljevi. Orijent Ekspres zvali su “kralj svih vozova i voz kraljeva”. S obzirom na to ko su bili putnici, sve je moralo da ima visoki nivo u svakom pogledu, od enterijera do usluge. Osoblje sa besprekornim manirima i znanjem jezika, enterijer obložen mahagonijem i mesingom, služila su se u kristalnim čašama najfinija vina, a u skupocenim tanjirima najveće kulinarske veštine. To je od putovanja činilo raskošni događaj, takoreći umetnost.
Ovoj lepoti nisu odoleli ni pisci, ni filmski stvaraoci, pa ima dosta romana i filmova koji se događaju u ovom vozu. Najpoznatiji je roman Agate Kristi “Ubistvo u Orijent Ekspresu”, filmovan više puta. Slavni nobelovac Grejam Grin napisao je roman koji se zbiva u ovom vozu, a zove se “Voz za Istambul”. Najomiljeniji među filmovima je snimljen u vreme kada ovaj voz već odavno nije postojao, film o Džejmsu Bondu pod nazivom “Iz Rusije s ljubavlju”.
Veoma brzo Pariz više nije bio početna ili zadnja destinacija, jer je linija produžena do Londona. U vreme svoje najveće slave putovanje je imalo trasu London, Kale, Pariz, Dižon, Lozana, Milano, Venecija, Trst, Beograd, Sofija, Istambul. U našu tadašnju državu ulazio je u Sloveniji, a prelazio u Bugarsku u Beloj Palanci.
Voz je prestao da postoji za vreme drugog svetskog rata, a nekoliko kasnijih pokušaja da se on aktivira, nisu bili uspešni. Avioni i brzi vozovi u drugoj polovini 20. veka bili su jeftiniji, a prevoz je bio mnogo brži i za mnogo veće udaljenosti. Retki su sada putnici koji imaju toliko novca a i vremena da putuju kroz snove, koje su slušali u detinjstvu. Ali, ima ih.
Naslednik Orijent Ekspresa – Venice Simplon
Ipak, ovaj legendarni voz nije samo sećanje i prošlost. Shvativši da još uvek ima onih koji su zainteresovani za ovakvo putovanje, jedan veoma bogat Amerikanac, a verovatno i nostalgičan, otvorio je svoju privatnu železničku liniju. Uradio je to koristeći staro ime i potpuno renovirane originalne engleske vagone iz 30-tih godina prošlog veka. Linija je neredovna, povremena i prevozi bogate nostalgičare za basnoslovnu sumu novca od Londona do Venecije, a dva puta godišnje originalnom rutom od Pariza do Istambula.
Kompozicija ima 12 vagona spavaćih kola, tri vagon restorana, jedan vagon-bar za kratka pića s nogu i dva vagona za osoblje. Voz se zove “Venice Simplon Orient Ekspres” i verovali ili ne, karte se obavezno unapred rezervišu, jer ima dovoljno onih koji žele da putuju takvim vozom.
Oznaka “Međunarodne Kompanije Vagon Li” nije menjana od 1884 god. Uvek je bila amblem visokog komfora na železnici, pa je takva i sada na vagonima današnjeg “Venice Simplon Orient Ekspresa”.
Moderno preuređen vagon-bar u super luksuznom vozu, gde je sve do sitnica u nekadašnjem Art Deco stilu.
Noćna verzija za spavanje je prava luksuzna spavaća soba opremljena svim što je potrebno od pidžame, penjoara, papuča do novina i časopisa.
Leave a Reply