Svalbardski globalni trezor semena nastao je kao odgovor na jedan od najvećih izazova održivog razvoja i brige o životnoj sredini. Njegov zadatak je da spreči gubitak biološke raznolikosti, jer je raznovrsnost useva pod stalnom pretnjom nestanka. Posledice bi mogle da budu nepovratan gubitak mogućnosti da se gaje usevi prilagođeni klimatskim promenama, pojava novih biljnih bolesti i teškoće u zadovoljavanju potreba u ishrani svetske populacije, koja je u porastu. Zato je očuvanje genetske raznovrsnosti svetskih useva važno za buduće generacije, ali je veliki i njegov doprinos u borbi za smanjenje gladi i siromaštva, posebno u zemljama u razvoju.
Trezor je napravljen u predelu večitog leda u planinama Svalbard u Norveškoj, a organizovan je tako da čuva duplikate semena iz kolekcije semena širom sveta. Ako se ovo seme izgubi usled prirodnih katastrofa, ratova ili nedostatka izvora, kolekcije semena mogu se ponovo oformiti korišćenjem semena iz Svalbarda.
Zbog ubrzanih klimatskih promena, veoma je važno da se obezbedi genetska raznovrsnost svih biljaka koje se gaje na svetu, a to se obezbeđuje čuvanjem semena sa svih kontinenata, što se i radi u Svalbardu. U ovim genima nalaze se kvaliteti potrebni za pravljenje efikasnih poljoprivrednih kultura za budućnost. Ovo je apsolutno opravdano prema stručnim procenama da će u sledećih 40 godina biti potrebno udvostručiti proizvodnju hrane.
Trezor u večnom ledu
Svalbardski globalni trezor semena nalazi se na lokaciji izolovanoj u okeanu, 1.000 kilometara od Severnog pola, na 130 metara nadmorske visine, u tunelu koji ulazi 120 metara u planinu. Arhipelag karakteriše nedirnuta priroda. Trezor podseća na pećinu, a sastoji se od tri komore. Svaka od ovih podzemnih komora ima oko 1.200 kubnih metara. Otvoren je u februaru 2008 godine i od tada je ovde stiglo 430.000 jedinstvenih primeraka semena iz celog sveta.
Svalbardski trezor nije banka gena, već sigurno skladište u kojem se čuvaju duplikati iz kolekcija semena širom sveta. Seme iz ovog trezora moći će da se uzme samo onda kada se originalne kolekcije izgube, iz bilo kog razloga. Oni koji su uložili seme u ovaj trezor imaju kontrolu nad semenom, odnosno niko bez njihove saglasnosti nema pristup semenu, a seme se može vratiti ulagačima na njihov zahtev.
Trezor ima kapacitet da primi 4,5 miliona različitih primeraka semena. Svaki primerak sadrži oko 500 semenki. Ovde mogu da se čuvaju i nove vrste semena, a prioritet se daje kulturama koje su važne u proizvodnji i održivosti poljoprivrede u zemljama u razvoju. Svalbardski globalni trezor je najveća kolekcija semena na svetu, dok se banke gena nalaze na drugim mestima (Kina, Rusija, Japan, Kanada itd.).
Zašto baš Svalbard?
Svalbard je jedinstvena lokacija za ovakvu vrstu objekta. On ima savršenu klimu i geološke karakteristike. Zbog večitog leda, temperatura se ovde nikad ne diže iznad -3,5 stepena. Kamen peščar u Svalbardu je stabilan za gradnju i ima malu radijaciju.
Kada je o bezbednosti reč, Svalbard ima najviše ocene u poređenju sa lokacijama mnogih banaka semena u svetu. Infrastruktura je dobra, a izvori energije pouzdani. I klimatske promene su uzete u obzir kada se razmišljalo o mestu za izgradnju trezora. U obzir su uzeti potencijalni scenariji o podizanju nivoa mora usled topljenja leda, kao i samo topljenje leda.
Kako se čuva seme?
Seme se čuva na -18 stepeni Celzijusa. Seme je upakovano u zapečaćene pakete, koji se stavljaju u zapečaćene kutije, a one se čuvaju na visokim policama u trezoru. Niska temperatura i ograničena količina kiseonika obezbeđuju malu metaboličku aktivnost semena i odlažu njegovo starenje. Pošto se trezor nalazi u području večnog leda, ukoliko bi došlo do dužeg nestanka struje, led bi i dalje održavao željene uslove za skladištenje. Svaka država ili institucija i dalje zadržava kontrolu pristupa semenu koje je uložila u trezor.
Koliko dugo seme može da živi u zamrznutom stanju? To zavisi od vrste biljke. Grašak na primer, može da preživi 20-30 godina, dok suncokret ili neke druge žitarice mogu da prežive čak i stotine godina. Na kraju, svako seme umre. Ali, pre nego što se to desi, nekoliko semenki se uzima iz skladišta i sadi. Sveže, novo seme se zatim žanje i ostavlja u skladište. Na ovaj način, originalne sorte nastavljaju da žive, moglo bi se reći – večno.
Samo u poslednjih 30 godina, otkako je intenzivirana poljoprivredna proizvodnja, broj sorti je dramatično smanjen. Zauvek izgubljen. Različite sorte pšenice i krompira mogu nestati trajno, poput dinosaurusa. Zato je važno da se sačuva što više različitih sorti, kako bi čovečanstvo, ako ikada bude potrebno, moglo da iskoristi potencijal koji one sadrže.
Svetski trezor semena je poklon norveške vlade svetu, a Srbija je krajem oktobra 2021 godine prvi put poslala na čuvanje 96 uzoraka strnih žita. Na arhipelag u Arktičkom okeanu poslata su semena pšenice, ovsa, raži i ječma. Prva sledeća pošiljka za Svalbard biće deo nacionalne kolekcije kukuruza, u saradnji sa Institutom za kukuruz “Zemun polje“.
Leave a Reply