Dan uoči Božića zove se Badnji dan, a noć koja sledi je badnje veče. Nazvana je tako, jer se te noći bdeniše, ne spava se i sa nestrpljenjem se očekuje najsvečaniji trenutak u istoriji ljudskog roda – rođenje Bogodeteta Hrista. Zbog toga se i Njegov vidljivi simbol, koji se naročitim obredom unosi u domove, zove Badnjak.
Badnjak je obično mlado drvo hrasta ili cera (u našim krajevima i jelovo ili borovo), koje se na Badnji dan ujutro rano seče i donosi pred kuću. Uveče, uoči Božića, Badnjak se preseca i zajedno sa slamom i pečenicom unosi kuću. Badnjak, po legendi, simbolično predstavlja ono drvo koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini kad se Isus rodio. Badnjak nagoveštava i drvo krsta Hristovog.
Hrišćanski Badnjak vodi poreklo od one čudne noći vitlejemske, kada se u pastirskoj pećini rodio Spasitelj. Kada su pastiri, na glas anđela, pošli do Vitlejema, nasekli su dosta grana da bi naložili vatru pored Novorođenčeta i Majke Njegove, jer noć beše vrlo hladna.
Kult vezan za Badnje veče i Badnjak
Vremenom se u našem narodu razvio kult vezan za Badnje veče i Badnjak. I danas na selu,a gde je moguće i u gradu, na Badnji dan rano ujutro domaćin kuće ili neko od muškaraca odlazi u šumu ili gaj sa sekirom u ruci. Kad nađe cerić ili hrastić pogodan za Badnjak, Badnjačar (domaćin koji ga seče) se prekrsti i pristupa sečenju, a seču počinje krsnim znakom. Badnjak mora biti prav i granat, takav da može na desnom ramenu da ga odnese do kuće.
Do večeri, Badnjak stoji u dvorištu ispred kuće, a u gradu, gde se kupuje kao grančica, stoji u predsoblju. Uveče se unosi u kuću uz raznorazne narodne običaje i pozdrav “Mir božiji – Hristos se rodi”. Simbolika ovog čina je jasna. Gospod Isus Hristos, u vidu Badnjaka, ulazi u naš dom i svim članovima domaćinstva donosi zdravlje, izobilje i duhovnu radost.
Badnjačka večera
Ono što je važno, osim unošenja Badnjaka, tokom Badnje večeri to je Badnjačka večera. Ona može biti obilna ili skromna, ali mora biti strogo posna. Ono što je najvažnije, to je da na njoj treba da se okupi cela porodica. Ne treba pojesti sve jelo i popiti sve piće, nego nešto ostaviti i to na mestu gde se jelo, da prenoći.
Na Badnjačkoj večeri obavezno treba da budu:
- Pogača, koja simboliše Spasitelja našeg, Hristosa.
- Riba, koja takođe simboliše Spasitelja (U vreme početaka hrišćanstva, riba je bila znak raspoznavanja među hrišćanima, pa su je oni crtali po katakombama gde su se krili od mnogobožaca ).
- So, koja simboliše silu Božansku, blagodat Božju, koja čuva delo Božje, kao što so čuva hleb i ribu od plesni.
- Vino, koje simboliše krv Spasiteljevu.
- Med, proizvod najčistijeg stvorenja i najslađa materija zemaljska, koja simboliše sladost večnog života pod okriljem Boga.
- Sveća, koja se pali na Badnje veče i Božić, a nekada je bila trokraka i samo od čistog voska. Ona svojom svetlošću simbolički predstavlja Božanstvo, jer Hristos reče: “Ja sam svetlost svetu! …”
U ponoć se sa radošču i u molitvi dočekuje Hristovo rođenje, a prva osoba koja na božićno jutro uđe u naš dom zove se položajnik.
Leave a Reply