Umetnost slikanja na svili

Slikanje na svili može biti lepa zabava, a onima koji savladaju ovu tehniku nudi brojne mogućnosti. Tehnike, stilovi, boje i korišćeni materijali su brojni. U ovom tekstu je kratak osvrt na osnovne tehnike.

Slikanje na svili obuhvata seriju sitnih trikova, koji će vam pomoći da uspete u izradi lepih obojenih površina. Ono može, vremenom, da se pretvori u pravu umetnost, kao što je recimo oslikavanje svilenih marama, koje same za sebe postaju prava mala umetnička dela. Na vama je da odlučite za šta ćete se opredeliti. Možda ćete poželeti da samo ukrasite vaš enterijer slikama ili zavesama. Možda ćete ukrasiti neki odevni predmet obojenim detaljem, dok u potpunosti ne savladate tehniku, pa poćnete da bojite čitave odevne predmete.

Što se tiče materijala, uvek je bolje da radite sa prirodnom svilom. Na taj način dobijate najbolji kvalitet i ističete motive i sjaj materijala. Takođe možete da bojite deblju svilu, pa čak i tkanine od vune ili pamuka, ali ne zaboravite da uvek uradite probu pre nego što počnete. Dok radite probni uzorak, dobićete i neke nove ideje za kasnije.

Vrste i tehnike slikanja na svili

Postoje razne vrste slikanja na svili, a od tehnike i vrste tekstilne boje zavisi da li ih učvršćujete toplotom ili parom. Praktično se i jedna i druga tehnika koriste na isti način, samo je način učvršćivanja drugačiji. Učvršćivanje toplotom se vrši tako što se, pošto se boja osuši, preko tkanine pređe peglom ili se tkanina stavi u rernu. Peglanje se vrši na 140 ⁰C, tako što se pegla svaki put ostavi da stoji po 2 minuta. U rerni, svila mora biti zaštićena hartijom (prethodno se u nju umota) i drži oko 10 minuta na 140 ⁰C. Za učvršćivanje parom, može se koristiti ekspres-lonac ili neki specijalan aparat za ovu tehniku. Kakva god da je boja, koristi se gutaperka, kako bi se ocrtale površine na kojima se slika. Bez gutapaste se teško dobijaju motivi željenog oblika, a boja se često razliva. Svila se uvek mora oprati pre nego što se boji, kako bi se uklinio svaki trag masnoće i ostalih hemijskih dodataka.

Što se tiče materijala, biće vam potreban i ram u koji ćete staviti svilu za slikanje. Važno je da svilu pravilno rastegnete, tako da ne bude previše zategnuta. Što se tiče četkica, važno je da koristite specijalne četkice za slikanje na svili, na početku. Kasnije možete koristiti razne četkice i pipete.

Upotreba gutapaste i oslikavanje

Gutapasta se koristi kada crtež za bojenje sadrži jasno označene zone boje. Takav je slučaj sa cvećem na prikazanoj slici br. 3. S obzirom da svila upija boju, obrisi oslikani gutapastom će blokirati boju. Zato linije crteža moraju biti savršeno jasne i dovoljno debele.

1. Da biste olakšali primenu gutapaste, morate prvo iscrtati motiv specijalnim flomasterom ili olovkom, prateći model koji je ispod svile. Plavi trag flomastera nestaje pod uticajem vlage, a ljubičasti spontano nestaje posle 2 do 8 dana.
2. Pošto ste iscrtali motive tekstilnim flomasterom, možete odmah da pređete na oslikavanje obrisa gutapastom. Pažljivo radite, jer to olakšava rad i sprečava boju da se razliva.
3. Kada se obrisi osuše, nacrtajte motiv. Ako želite jednake i simetrične motive, radite na suvoj svili. Koristite vodu samo za pranje četkice, koja mora uvek da bude što čistija. Na ovaj način boje ostaju čiste i providne. Nije neophodno da bojite do same granice obeležene gutapastom, jer će se boja spontano malo raširiti. Ali, vodite računa da ne crtate preko obrisa rađenih gutapastom. Ako želite boje sa više nijansi, bolje je da slikate na vlažnoj svili. Koristite vlažne šire četkice – tehnika je kao kod akvarela. A što se tiče gutaperke, sa njom se radi isključivo na suvoj tkanini.
4. Ova tehnika odgovara i tehnici fiksiranja toplotom, kao i parom.

Česta tehnika bojenja svile parom je batik tehnika – dezeniranje čvorovima ili ikat tehnika. Ona daje difuzne apstraktne šare, koje možete usmeravati prema svom ukusu, ako ste dobro upućeni. Više o batik tehnikama možete pročitati na datom linku.