Potomstvo je suština braka

Potomstvo je suština braka i prirodna posledica svake polne veze, a bračne na prvom mestu. Čovečanstvo je to davno uvidelo. O braku i porodici postoji ogromna literatura. Od prvih pisanih dokumanata ljudske istorije do danas napisano je o tome bezbroj stranica. One se i danas pišu, jer je pitanje braka i porodice uvek veoma aktuelno.

Brak je tajna i intimna polna veza između ljudskih bića različitog pola, u kojoj se tesno prepliće telesno, fizičko i duševno, psihičko. I pored toga što je ona na izgled nešto lično, individualno, prirodno i ljudsko, ona istovremeno nije nezavisna od materijalne i društvene osnove života čoveka. Ona je zavisna od njega samog kao društvenog bića, stepena njegove obrazovanosti, kulture, uključujući i profinjenost čula i duha kao njene neophodne komponente.

Samim tim ni ova veza nije statička, već je promenljiva. Ona ne stagnira, već pokazuje stalnu tendenciju ka usavršavanju. Sa druge strane, brak je i društvena pojava i ustanova, a po rečima velikog pesnika Getea – početak i vrhunac kulture. Time se prethodnoj dodaje još jedna nova složenost: preplitanje ličnog, individualnog i intimnog sa društvenim. I nova delikatnost: pronicanje u dijalektiku razvitka ova dva odnosa i njihovo usklađivanje. Ovo je utoliko teže što nam se i ono najintimnije što dolazi ne samo u oblast polnog već i psihičkog, duševnog, istovremeno pjavljuje i kao deo društvenog. Norme polnog života samo su deo opštih moralnih normi jednog društva, a polno pitanje je samo deo socijalnog pitanja.

Porodica je socijalna kategorija

Prirodna posledica svake polne veze, bračne na prvom mestu, jeste pojava dece, drugim rečima – pojava porodice. Čovek je odavno u potomstvu video suštinu braka. Kod Grka i Rimljana i sama reč brak izražava taj cilj, a Platon upoređuje brak i decu sa buktinjom koja se predaje iz ruke u ruku.

Pojavom porodice kao veoma značajne društvene ustanove, kao socijalne kategorije i primarne ćelije svakog društva iskrsao je novi kompleks društvenih problema i odnosa. Raznovrsni pogledi na brak i porodicu, od onih koji ih idealizuju do onih koji ih negiraju. Proglašavaju ih protivprirodnim pojavama, preživelim ustanovama, predviđaju njihovo izumiranje i tome slično. O tome se piše i raspravlja već godinama, ali brak i dalje opstaje, uz uvek iste komentare.

Sukoba, nesporazuma i zabluda ima napretek. Njihovo sučeljavanje ne donosi neku naročitu korist. Postoje razni narodi sveta i razni običaji, ali je porodica i dalje osnovni stub društva. Iz nje nastaje novi život, obnavlja se i stvara uslove za preobražaj i puni razvitak svake društvene zajednice i celog čovečanstva.