Popularna industrijska konoplja

Uzgoj konoplje
Industrijska konoplja

Popularnost industrijske konoplje u svetu sve više raste, naročito za proizvodnju tkanine, materijala za izolaciju i predmeta za domaćinstvo. Konoplja se ponekad više koristi nego lan, a postoje i specijalizovane prodavnice za ovaj čisto ekološki materijal. Smatra se da je konoplja jedna od prvih kultivisanih biljaka i de je njena upotreba stara koliko i poljoprivreda. U početku se najviše gajila zbog vlakana, a stari Kinezi su od nje pravili konopce, odeću i hartiju.

U  davnoj prošlosti, naši preci su nosili odeću od kudelje u zimskom i letnjem periodu, jer ima izuzetna svojstva  da zimi greje, a leti hladi. Tkanina od kudelje ima svojstva kao i tkanina od svile. Tkanine od kudelje korišćene su i za izradu posteljine i raznih prekrivača. Dužim korišćenjem i pranjem ona postaje sve mekša i bolja. Tkanina od kudelje je nezamenljiva obloga za bolesnike, natopljena komovicom ili lekovitim melemima. Ona deluje mnogo jače od drugih vrsta tkanina. Velika je šteta što se ova tkanina više ne proizvodi i kod nas, jer je zaista izvanredna i prijatna za nošenje, a kod savremenog odevanja pronašla bi svoje mesto zbog svojih izuzetnih svojstava.

Uzgoj, prerada i karakteristike konoplje

Uzgoj i prerada konoplje bili su sastavni deo ekonomije sve do XIX veka. Konoplja je bila nezamenljivi resurs u proizvodnji tkanina, u pomorstvu, u proizvodnji hrane, u građevinarstvu, u proizvodnji papira. Ali, pred kraj XIX veka, ona je izgubila na svojoj konkurentnosti pred naletom industrije pamuka i nafte. Međutim, u mnogim evropskim zemljama od devedesetih godina industrijska konoplja se vraća u proizvodnju kao odličan ekološki materijal.

Konoplja raste kao samonikla biljka, ali se takođe već nekoliko hiljada godina uzgaja širom planete. To je rezultiralo izuzetnom varijabilnošću, pa tako postoje tri varijante iste botaničke vrste, koje se uglavnom razlikuju po nivou sadržine psihoaktivnog sastojka, koji je u proseku zastupljen oko 3%, uljučujući i industrijsku konoplju. Veći deo ovog sastojka se nalazi u cvetnim vrhovima ženske biljke, dok muška biljka uglavnom nije psihoaktivna.

Konoplja je jednogodišnja zeljasta dvodomna biljka. Ženske jedinke su veće i nose brojne neugledne cvetove u skupinama, poput klasova. Muške jedinke su manje i prave cvetove u obliku metlice. Plodovi su sitni, jednosemeni otaščići. Smatra se veoma snažnom i otpornom biljkom, nisu joj potrebni pesticidi i herbicidi. Od setve do žetve su joj potrebna svega četiri meseca, a to znači da se može ubirati sa polja tokom dve trećine godine i pri tom zapravo hrani tlo na kome raste.

Ova biljka se, osim industrijske upotrebe, vekovima koristi i u medicinske, duhovne i uživalačke svrhe. Pod nazivom industrijska konoplja obično se podrazumeva konoplja koja se upotrebljava za proizvodnju tkanina, dok se pod indijskom konopljom podazumevaju ženske biljke koje se uživaju zbog opojnog dejstva. Konoplja je poznata i po nazivima kanabis, gandža i marihuana.

Industrijska i medicinska upotreba konoplje

Industrijska konoplja se koristi za izradu konopaca, tkanine, platna, hartije, odeće, goriva, građevinskog materijala itd. Odlikuje se veoma niskim nivoom glavnog opojnog sastojka Nekada se ona gajila na manjim parcelama širom bivše jugoslavije. Sećam se mog rodnog sela i neobičnog mirisa sa tzv. Močila, gde se ona nakon zrenja brala i potapala u tekućoj vodi i s vremena na vreme prevrtala. Pored močilišta je bila mala kudeljara u kojoj se ona nakon vađenja iz vode sušila i pripemala za dalju proizvodnju.

Konoplja se kao lek upotrebljavala od davnina. Danas se u medicini najčešče upotrebljava kao lek protiv stresa i za ublažavanje posledica teških i malignih oboljenja.

O duhovnoj upotrebi govori se onda kada se ova biljka koristi u religiji, u ritualne svrhe. U Indiji se vekovima upotrebljava u čast boga Šive, a negde se smatrala i svetom biljkom. Jednako je korišćena i u islamu, judeizmu i ranom hrišćanstvu.

O uživalačkoj upotrebi se govori onda kada se ona koristi zbog njenih opojnih dejstava. Kod nas se odavno znalo da je miris konoplje prijatan i deluje opuštajuće. Obično dok se biljka konoplje obrađivala, oni koji su radili na tome su bili raspoloženi i veseli i posle toga su čvrsto spavali. Ali tada niko kod nas nije znao da se ova biljka koristila i za uživanje.

Kontrola i perspektiva uzgoja konoplje

Čovek uglavnom sve zloupotrebi, pa tako i konoplju. Zbog toga je zakonodavstvo većine zemalja u svetu donelo odredbe o uzgoju i upotrebi ove biljke. Ključno pitanje u zakonu odnosi se na razlikovanje tipova konoplje koji poseduju aktivni opojni sastojak, od tipova koji ga ne poseduju. Zakonodavstvo većine zemalja u svetu zastupa monotipski pristup, koji smatra da naglašena varijabilnost ipak ne dopušta definisanje različitih vrsti biljke. Zbog toga je ona danas često predmet sistematskog uništavanja, tako da zbog iskorenivanja konoplje kao droge strada i ona druga, industrijska konoplja.

U potrazi za ekološkim materijalima, danas se sve više istražuju mogućnosti i uzgoj ove biljke, a nauka je potvrdila mnoga korisna svojstva i opravdanost povratka konoplje u upotrebu. Konoplja je savršen građevinski materijal, odlično apsorbuje ugljenik i može smanjiti emisiju CO2 na nulu. Ona je odličan zvučni izolator, ali je i paropropusna, što znači da reguliše vlažnost vazduha u objektu. Odlična je kao termička masa, jer ima sposobnost da akumilira sunčevu toplotu tokom dana i ispušta je lagano tokom noći. Ona odlično zaptiva i sprečava prodor vetra i curenje vazduha. Osim građevine, od nje se može praviti ekskluzivna i relativno jeftina odeća prijatna za nošenje.

Nakon decenija u kojima je kanabis isključivo povezivan sa zavisnostima, izgleda da konačno postoji jak razlog da svet konoplju uzme za ozbiljno. Današnja nauka daje stručno objašnjenje i razloge za njen povratak, a naši davni preci su odavno znali za sva njena dobra svojstva i vekovima je koristili.

Leave a Reply