Francuska grnčarija danas je turistička atrakcija, a nekada je bila u svakodnevnoj upotrebi širom Francuske. Sva domaćinstva između Bordoa i Tuluza, Kersija, Ruerga i Perigora koristila su predmete od gline, a sva mestašca su imala svog majstora. Žuta, zelena i narandžasta boja rađale su se iz sjajnog laka. Sve ove nijanse su nastajale kao posledica oksida gvožđa, bakra, mangana ili kobalta. Sve su one svedoci jednog vremena u kome su ove vedre boje bile u suprotnosti sa teškim i napornim radom.
Što se tiče oblika, oni nisu prepušteni slučaju, već su bujni i obli, ponekad izuzetni i uvek su povezivali umetničku i praktičnu stranu. Amater koji danas otkrije ove predmete, stare bar 150 godina, ne može da se ne iznenadi pred njihovom neverovatnom savremenošću. Industrijska revolucija i novonastali predmeti potisnuli su grnčariju u podrume, na tavane ili u šupe. Novo vreme je prisililo grnčare da promene profesiju i da počnu da se bave drugim poslovima, pa makar samo zato da bi u fabrikama proizvodili iste ove predmete.
Praktična upotreba glinenih posuda nekada
Ostavljanje zimnice je bio veliki zadatak za sve bake, kako naše, tako i francuske. Dobar deo leta i jeseni one su svoje vreme posvećivale pravljenju rezervi namirnica, koje su se čuvale u teglama i glinenim posudama, a zatim odlagale u ostave ili šupe.
Prasetina u masti i orahovo ulje punili su posude od pečene zemlje. U to vreme su se pravile specijalne glinene posude za odlaganje masti i čuvanje mesa u sopstvenoj masnoći. Orahovo ulje se u svakoj porodici odlagalo u glinene posude sa kljunom i drškama. One su se lako kačile na zid i tako koristile.
U kuhinji su predmeti od gline imali brojnu primenu: šerpe, tiganji, posude za kafu, za supu, cediljke za pomfrit, merice za brašno, posuđe za mast … Sve se to danas može naći u kuhinjama jugozapadne Francuske.
Neke vrste posuđa danas izazivaju čuđenje. Recimo, posuda sa specijalnim kljunom, koja podseća na pelikana, služila je za sipanje mleka tako da se ne prospe. Ogromne pljosnate posude nosile su se na glavi i služile za donošenje vode. Postojali su i veliki sudovi koji podsećaju na današnje lavore, koji su služili za sve i svašta. U jednom od kultnih sudova čuvala se pačja pašteta. Danas se ova “žuta posuda” koristi kao obavezan detalj za dekoraciju.
Stari glineni predmeti kao turustička atrakcija
Razne posude koje su nekada bile u svakodnevnoj upotrebi poseduju obilje boja. Posuda za supu, bokal za vodu, specijalni bokali sa geometrijskim ukrasima, posude sa poklopcem u kojima hrana dugo čuva toplotu … Žuta, zelena i narandžasta boja se mešaju i smenjuju sa drugim nijansama boja i laka, a rezultat je spektakularan i zadivljujući.
U najelegantnijim trpezarijama, u XVIII i XIX veku, na celom jugozapadu Francuske se skupljaju male fontane za vodu ili vino, sa malom slavinom. One podsećaju na prava mala umetnička dela. Često u rokoko ili baroknom stilu, ukrašavaju trpeze društvene elite. One se pretvaraju u ambasadore zanata i umetnosti grnčarstva. Svi ovi predmeti zadivljuju svojom raznolikošću, lepotom i neverovatnom veštinom svojih tvoraca.
Danas turisti često povezuju obilazak ovih lepih francuskih predela sa posetama domaćinstvima u kojima se još uvek čuvaju ovi lepi i korisni predmeti. Oni asociraju na domaću kuhinju od nekad, kao i na rad pun ljubavi, tadašnjih majstora.
Pasionirani kolekcionari su uspeli da od ovih praktičnih predmeta od pečene gline stvore primamljive atraktivne lokacije za turiste, koji stalno dolaze. Mnogi mladi i talentovani umetnici se inspirišu na delima majstora koji su živeli i stvarali na ovim prostorima. Duh umetnika se prenosi i večno živi u drugim oblicima sa “genima” iz starih radionica.
U Srbiji postoji i posebno mesto gde je proizvodnja grnčarije još uvek živa, a to je selo Zlakuša u užičkom kraju. Za izradu se koristi glina u kombinaciji sa kamenom, odnosno mineralom kalcit. Zlakuška grnčarija je posebna, jer je vezana za tradicionalni način izrade posuđa i ukrasnih predmeta od gline. Ovo selo je domaćin Međunarodne kolonije umetničke keramike, a u njemu se se organizuju i likovne i fotografske kolonije.
