Najomiljeniji napitak u svetu je verovatno kafa. Dok ispijate gutljaje i ne pomišljate kako je ona stigla, možda sa drugog kraja zemaljske kugle, do vaše trpeze. Biljka kafe potiče iz porodice Rubiaceae, a od njenih plodova se pravi napitak koji je osvojio čitav svet.
Klasifikacija biljaka kafe je komplikovana, s obzirom da postoje brojne vrste i varijeteti. Dve vrste iz kojih potiče većina komercijalne kafe su: kafa arabika, veoma kompleksna vrsta sa brojnim varijettima i kafa kanefora. Kafa se gaji u širokom tropskom pojasu oko Ekvatora, a u zavisnosti od vrste i varijeteta, biljke se veoma razlikuju po svom izgledu. Zimzeleno lišće ima razne nijanse zelene boje, od svetlozelene do skoro bronzano zelene. Neke vrste lišća su male, dok su druge izrazito velike.
Drvo kafe
Biljka kafe započinje svoj život kao mladica, proklijala iz mahune posađene u peskovitom tlu. U prvih nekoliko dana pojavljuju se dva lista i ubrzo stara ljuska mahune pada na tlo. Zatim se nežna biljka presađuje u saksiju i narednih godinu dana pažljivo gaji i prilagođava spoljašnjim uslovima. Nekoliko sati sunca dnevno obično je sasvim dovoljno za napredovanje biljke. Zatim se mlada biljka prenosi u polje i sadi u senci velikih bananinih listova.
Biljka neće davati plodove prvih nekoliko godina, ali je treba redovno zalivati, đubriti, prskati protiv štetočina i obrađivati zemlju oko nje. Kada drvo ima tri do četiri godine, ono daje svoje prve plodove. Ono dostiže svoj proizvodni vrhunac tokom nekoliko godina, ali će davati plodove tokom 20 do 35, a a to vreme se mora stalno negovati.
Većina stabala kafe zahtevaju ručno branje, iako mnogi to ne znaju. Drveće kafe ima lepe krem bele cvetove, izuzetno prijatnog i jakog mirisa, sličnog jasminu. Cvetovi traju svega nekoliko dana, a zatim ih zamenjuju grozdovi malih zelenih bobica, kojima je potrebno nekoliko meseci da postanu crvene bobice zrele za branje.
Vrste kafe
Brojni faktori koji se tiču gajenja kafe veoma zavise od vrste i znatno variraju od zemlje do zemlje porekla.
Arabika je najstarija vrsta drveta kafe i rasprostranjena je u oko 70% zemalja u svetu, iako je prilično osetljiva na bolesti, štetočine i mraz.
Kanefora ili robusta je znatno drugačija od arabike, kako po ukusu, tako i po otpornosti na štetočine i bolesti. Ona je rasprostranjena u oko 30% zemalja u svetu.
Prerada i sortiranje kafe
Kada se kafa obere, zrna treba odvojiti od voćne pulpe bilo pranjem (mokrom preradom) ili bez pranja (suvom preradom). Suva prerada podrazumeva odvajanje, kada nedostaju voda ili oprema ili oboje.
Na kraju obrade bobice stižu u tank za fermentaciju, gde su potopljene u prirodne enzyme 36 sati. Posle završene fermentacije, zrna se isperu, ocede i ostave na suncu da se suše. Sušenje traje između jedne i dve nedelje. Na kraju, oprana zrna se obrađuju na isti način kao i zrna obrađena suvom metodom. Gajenje i prerada kafe, uključujući i ručno branje, su dug I mukotrpan posao.
Ne postoji međunarodna standardizacija kvaliteta kafe. U karakteristike na osnovu kojih se kafa gradira spadaju: izgled (veličina, oblik i boja zrna), broj oštećenih zrna, aroma i miris, sposobnost zrna da se dobro i jednako ispeku.
Prženje i čuvanje kafe
Od svih faza prerade kafe, najbrža, ali i najosetljivija je faza prženja. Prženje kafe je prava umetnost. Fizičke promene koje se tom prilikom dešavaju na zrnima kafe su brojne, a najvažnije su: uvećanje zrna, promena boje i promena ukusa. Razne kiseline, ulja, proteini, vitamini, šećeri, skrob i kofein se tokom prženja menjaju. Neke supstance se prvo razviju, a potom sagore tokom prženja.
Najčešće se primenjuje tamno prženje, koje najbolje ističe dobar ukus kafe. Stručnjaci tačno znaju na kojim temperaturama se prži određena vrsta kafe. Svetlo prženje se primenjuje jedino kod izuzetno kvalitetne arabika kafe. Ovakva kafa je idealna u kombinaciji sa mlekom i najčešće se primprema za doručak.
Uz sve druge karakteristike koje kvalitetna kafa treba da poseduje, veoma je važna i njena svežina. Činjenica je da pržena kafa koja nije samlevena duže zadrži svežinu od mlevene. Danas se na tržištu vrlo retko nalazi kafa u zrnu, uglavnom se prodaje mlevena kafa. Zato je kafu najbolje kupovati od proverenih proizvođača i u manjim pakovanjima.
[…] da se započne novi dan, a da pri tome nisu ni svesni koiko truda i vremena je potrebno da ona stigne do šoljice. Kafa ima dosta pozitivnih efekata na zdravlje, ako se konzumira u umerenim količinima. Suprotno […]