Kopriva za ljubavne vradžbine

Kopriva u našem narodnom verovanju ima veliku moć, te se zbog toga često koristila, čak i za ljubavne vradžbine. Narodu je veoma značajna stoka i mnogo se misli na njeno zdravlje, zbog čega se pribegavalo i magijskim verovanjima. Da se kravama i ovcama ne bi „oduzelo mleko“ na Đurđevdan su im vimena mazali koprivom. Kako su se nedužne životinje tada osećale, nije poznato, ali sigurno ih je užasno peklo. Kopriva se stavljala porodiljama ispod jastuka da ih brani od “senke” ženskog demona, koji želi da naškodi porodiljama. O Đurđevdanu i Usekovanju nekada je bio običaj da se ljudi, a naročito deca, kite koprivom “da ih ko ne urekne”.

Najpoznatije verovanje o koprivi kod mnogih naroda je da je ona utuk protiv groma. Kod srba, bio je običaj, kad u proleće prvi put zagrmi, da se svi zakite koprivom. Tada su njome kićena I vrata, ali i verige na ognjištu “da kuću grom ne udara”. Veoma je poznata poslovica, koja se upotrebljava u ironiji, a potiče od verovanja “Neće grom u koprive”.

U narodnoj medicini kopriva ima široku primenu. U vodi u kojoj je potopljena kopriva na velike praznike se kupalo “zdravlja radi”. Takođe je u narodu bilo poznato da je kopriva lek od mnogih bolesti. Tako se verovalo da pomaže i leči: od groznice, kašlja, žutice, kad otekne telo, od gute, protiv bljuvanja, kad poteče krv iz nosa, protiv bolesti očiju, protiv hemoroida, za regulisanje menstruacije i kod oboljenja materice, kod glavobolje, kod ujeda psa koji nije besam, od zmijskog ujeda, kod gonoreje i protiv opadanja kose. Veruje se da u koprive treba baciti ošišanu kosu, pa će ona brže da raste.

Kopriva i narodna verovanja

Prema Čajkanovićevim zapisima, kopriva se upotrebljavala i kao ljubavno proročanstvo i kao ljubavna vradžbina. Devojka bi sela na ljuljašku i ljuljala se, a onda je drugarica ili rođake udaraju po nogama koprivom, da bi se što pre udala. Bio je običaj da se na neki praznik kopriva bez korena posadi u zemlju i na koju stranu padne, tamo će se ta devojka udati, odnosno sa te će strane doći svatovi. U južnoj Srbiji bio je običaj da uoči Mladenaca devojka napravi tri kitice koprive i svaku nameni po jednom mladiću. Sutradan pozove neku dobru drugaricu i zamoli je da odabere jednu. Čiju odabere, za tog će se momka devojka koja je pravila buketiće udati.

Veruje se da će biti rodna godina kad kopriva bujno raste. Ima veoma neobičnih verovanja u vezi sa koprivom. Veruje se da metlom od koprive u subotu noću stara veštica posvećuje novu. Zabeleška Vuka Karadžića kaže da tom prilikom „novoj veštici poniknu krila slepoga miša, obradak joj se produlji, kose se raspletu, odeća postane crna i tako sa ostalima poleti kao leptir”.

Religijska značenja koprive

U religijskom značenju, koprivom se ritualno pričešćuje. Kopriva se prvi put okusi u godini na Čisti ponedeljak ili na Mladence, ili 1. Marta. Na Veliki petak se, od svih variva, samo ona sme jesti. Na Uskrs se u Bosni pričešćivalo vinom, hlebom i koprivom. U Crnoj Gori se ostavljao komadić božićne česnice, pa su se sa njim jele prve barene koprive. Ovo je obično bilo u martu mesecu.

Kad je neko ljut kaže se “kao da je na koprive mokrio”, a to je zabeležio i Vuk Karadžić kao narodnu uzrečicu. O prazniku svetih Konstantina i Jelene kažu da se koprive “udaju” i toga dana se jedu poslednji put u godini. Više se ne jedu do novih.

Narod ih jede barene, kao varivo, mogu da budu dodatak pečenju, od koprive se pravi dobra čorba. U novije vreme koriste se kao zelje za pitu sličnu zeljanici.

I zvanična medicina preporučuje kapi od koprive, ili bar čaj od kopriva za regulisanje krvnog pritiska.