Crveni rubin je dragi kamen koji slovi kao simbol ljubavi. Rubin i safir su hemijski veoma slični, oba su korund, ali rubin sadrži hrom koji mu daje crvenu boju, a safir titanijum koji mu daje plavu boju. Najbolji rubini stižu iz Mjanmara (Burma), a najbolja boja je “golubija krv”, ali rubini tog kvaliteta su veoma retki i veoma skupi. Izvor rubina, ali ne tako kvalitetnih kao mjanmarski, su i Tajland, Tanzanija i Madagaskar. Šri Lanka koja je bogata velikim brojem varijeteta dragog kamenja, takođe ima i rubine, koji su najčešće bledo crvene boje, a samo u retkim sličajevima intenzivno crvene boje. Bledo crveni rubini se, u stvari, klasifikuju kao pink safiri.
Veliki rubini, oni preko 5 karata, su veoma retki, a većina kamena se izgubi tokom sečenja usled varijacije u boji. Rubini često sadrže dodatak koji se naziva „svila“, a koji dolazi od igličastog kristala rutila. Ponekad se ovaj dodatak formira u oblik poznat kao zvezdani rubin, a brusi se posebnom metodom (cabochon), kako bi zvezda došla do izražaja. Ovi Rubini su veoma cenjeni i skupi.
Naravno, ta se forma može falsifikovati graviranjem linija u osnovi brušenog kamena i pokrivanjem komadom reflektujućeg materijala ili se može napraviti u laboratoriji. Prirodno kamenje sa zvezdanim likom, u odnosu na falsifikovano, retko ima tako jasne i sjajne zvezde.
Sintetički rubini
Svake godine se proizvede na tone sintetičkog rubina. Četem iz SAD pravi visokokvalitetno drago kamenje, koje je izuzetno teško otkriti van laboratorije. Posebno dobar veštački rubin pravi se u Meksiku pod imenom “Ramaura rubin” u J.O. Kristal kompaniji. Specijalni fluoroscentni sastojci se dodaju kako bi se stručnjacima omogućila identifikacija.
Sintetički Rubini mogu da budu tako kvalitetni da će vam biti svejedno da li imate pravi ili veštački. Uostalom, ako ne znate da li je rubin u vašem prstenu pravi ili veštački, teško da će to znati i oni koji ga gledaju, jer je način proizvodnje veštačkih rubina toliko usavršen da se skoro ne razlikuju od prirodnih. Ono što treba izbeći jeste da platite više za rubin misleći da je prirodni, iako je veštački. Ako želite pravi prirodni rubin morate ga kupiti kod pouzdanog snabdevača.
Po nečistoći i boji se obično prepoznaje pravi od veštačkog rubina, ali iskusnom juveliru treba prepustiti da prepozna razliku i ukaže vam na to koje je vrste vaš rubin. Sigurna je jedino provera stručnjaka u laboratoriji. Lažiranje prirodnih rubina je dovedeno do svaršenstva, sa sintetičkim rubinima koji su namerno polomljeni potapanjem toplog kamena u veoma hladnu vodu. Oni su zatim ispunjeni staklom, tako da stvaraju utisak prirodnosti.
Rubini punjeni staklom su dostigli opasne razmere, jer ih se previše nalazi na tržištu. Oni se lako prave, a laik teško može da prepozna prevaru. Zato je potreban izuzetan oprez i kupovina kod proverenih prodavaca.
Često se drugo crveno poludrago kamenje meša sa rubinom, npr. spinel ili crveni garnet. Međutim, ni jedan ni drugi pomenuti kamen ne prelamaju svetlost duplo, kao što to čini rubin. Pravi rubin je od davnina teško prepoznati. Na primer, 170-karatni rubin “Crni princ” koji se nalazio na oklopu kralja Henrija V, koji je nosio u bitci kod Aginkorta, u stvari je spinel.
Leave a Reply