Priča o grehu i pokajanju je potresna pokajnička priča o caru Davidu i njegovom kajanju zbog učinjenog greha preljube (potresna pokajnička molitva cara Davida – Psalam 51.).
Priča o Davidu i Vitsaveji je ljubavna, ali i biblijska priča. Znači sa dubljom poentom i životnijom porukom od drugih ljubavnih priča antičkog sveta. Ovo je priča o padu ljudskog duha pred Bogom, o grehu i načinu na koji se car i prorok David iskupio.
U pomenutom psalmu David moli Gospoda: „Smiluj se na mene, Bože, po velikoj milosti svojoj, i po obilju milosrđa svoga očisti bezakonje moje … Jer ja znam prestupe svoje i greh je moj jednako preda mnom. Tebi jedinome sagreših i zlo pred tobom učinih, a ti si pravedan i čist u sudu svome. U bezakonjima začeh se i u gresima zatrudne mati moja mnome …”
A ŽENA BIJAŠE LEPA
Vitsaveja je bila žena Davidovog odanog ratnika koji se zvao Urija. U vreme jednog ratnog okršaja Vitsaveja je ostala sama kod kuće. David nije zapovedao ovim pohodom, već je ostao u Jerusalimu i hodajući po krovu carskog dvora (krovovi kuća u Palestini bili su ravni) video je ženu kako se umiva, a žena beše vrlo lepa. Iako je kao starozavetni vladar imao harem, Davida je opčinila Vitsavejina lepota. Njemu kao caru nije bilo teško da udesi susret sa njom. Ali su stvari krenule drugačije … “I zatrudnje žena, te posla i javi Davidu govoreći: trudna sam”.
Car je znao da bi njegovom ugledu naškodili glasovi o nepravdi učinjenoj Urijinom domu. Pokušao je da zataška stvar. Preko vrhovnog zapovednika vojske Uriji je dodelio neočekivano odsustvo. Očekivalo se da će čovek izmoren ratovanjem i opsedanjem jednog grada pravo otići svojoj kući i ženi. Ali, opet su stvari krenule drugačije … Časni Urija, predan božanskim zakonima svoga naroda i odan svome caru kaže: “Kovčeg i Izrailj i Juda stoje po šatorima, i Joav gospodar moj i sluge gospodara mojega stoje u polju, pa kako bih ja ušao u kuću svoju da jedem i pijem i spavam sa ženom svojom? Tako ti bio živ i tako bila živa duša tvoja, neću to učiniti.“
Da bi sprečio sramotu car David je naredio da se Urija namesti tamo gde je bitka najžešća i da mu se ne pruži pomoć. On je poginuo, a nakon smrti svog zakonitog muža Vitsaveja je mogla da pođe za drugog. David ju je odmah poveo u svoj dvor.
PRIČA PROROKOVA
Ali ne beše po volji Gospodu, što učini David. Bog šalje proroka Natana ka Davidu, koji mu saopštava sledeću priču: “ U jednom gradu behu dva čoveka, jedan bogat, a drugi siromah. Bogati imaše ovaca i goveda vrlo mnogo; a siromah nemaše ništa do jednu malu ovčicu, koju beše kupio, i hranjaše je, te odraste uz njega i uz decu njegovu, i jedaše od njegovog zalogaja, i iz njegove čaše pijaše, i na krilu mu spavaše, a beše mu kao kći. A dođe putnik bogatome čoveku, a njemu bi žao uzeti iz svojih ovaca ili goveda da zgotovi putniku koji dođe k njemu, nego uze ovcu onoga siromaha i zgotovi je čoveku koji dođe k njemu.“ Tada se David vrlo razgnevi na onog čoveka i reče Natanu: “Tako živ bio Gospod, zaslužio je smrt onaj koji je to učinio.“
KAZNA GOSPODNJA
Prorok Natan je bez straha od careve vlasti rekao: “Da, care, ali ti si taj !” On je objavio dolazeću kaznu Gospodnju, da mu se porod sa Vitsavejom, plod jedne preljube i jednog ubistva neće održati. Dete je umrlo, i tako je David svestan svog greha, dugo postio i molio Boga da poštedi dušu nevinog deteta. Da Bog prašta i ceni iskreno pokajanje, svedoče dalja zbivanja. Vitsaveja je Davidu rodila potom sina Solomona, koji će postati najveći vladar u istoriji izabranog naroda
Priča o caru Davidu i Vitsaveji ispričana je u 11. i 12. glavi druge knjige proroka Samuila Svetog pisma Starog Zaveta.
Leave a Reply