Vreme duhovnosti i pročišćenja duše i tela je svakako Božić, najradosniji hrišćanski praznik. Rođenje svakog deteta u svakoj porodici je velika radost, a rođenje bogomladenca Isusa Hrista od velikog je značaja za sve hrišćane. Od godine njegovog rođenja broje se godine novog veka, a one prethodne broje se unazad i kaže se pre ili posle Hrista. Ovo je prihvatio ceo civilizovani svet i svi narodi, pa i nehrišćani.
Božić je praznik porodične i lične radosti i duhovnosti. Jesmo li malo zaboravili kako treba da ga slavimo i jesu li moderna vremena promenila nešto u proslavljanju ovoga praznika?
Godinama se narodi pravoslavne i rimokatoličke veroispovesti okupljaju na božićnim bazarima oko svojih crkava. Nove generacije nasleđuju i prenose verno svoje običaje i tradiciju. Danas je to veoma raskošno i lepo osmišljeno, naročito u bogatim evropskim zemljama.
Praznično darivanje poklonom, koji treba da donese radost kao znak međusobne porodične ljubavi, stari je običaj. U proteklom veku ova navika i običaj, želja da obradujemo i da nas obraduju, naprosto je podivljala i pretvorila se u sumanute kupovine svega i svačega, najčešće nepotrebnog. Sveštenici svih hrišćanskih vera uzalud pokušavaju da dokažu kako su ovi troškovi nepotrebni i nemaju nikakve veze sa nastupajućim praznikom. U zemljama zapadne hemisfere predbožično ludilo, baš tako ga zovu, počinje već mesec dana pre Božića. Svi su razdragani, i kupci i trgovci, ali gde je tu Božić i koliko je sve daleko od onoga što Božić zaista jeste!
Zaboravljeni običaji i simboli
Predbožićni dani provode se u postu i lepom razmišljanju o predstojećem prazniku. Kod svih Hrišćana, bez obzira da li su pravoslavci, katolici ili protestanti, Božić počinje u noći uoči Božića, a to je Badnji dan. To je noć u kojoj se bdi i čeka se ponoć, početak svetog dana.
Svaki narod ima svoje običaje vezane za taj dan, a kod nas je najvažniji unoženje badnjaka, koji simbolizuje samog Spasitelja. Badnjak je i podsećanje na vitlejemsku hladnu noć kada se u pastirskoj kolibi rodio naš Spasitelj.
Večera uoči Božića, na Badnje veče, posebna je i jedina u godini, takva kakva je. Toj večeri prisustvuju svi članovi porodice, a poželjni su i oni koji žive negde dalje. Na ovoj večeri obavezno ja da se na stolu nađu med, vino i postan pasulj. U činiji treba da bude klas žita i razno voće. Poseban značaj imaju pogača i riba.
Pogača simboliše Isusa Hrista, sprema se bez kvasca i ne seče se, već se lomi rukama. Riba na trpezi je najznačajniji simbol, jer je bila znak raspoznavanja u prvim danima Hrišćanstva. I sve ostalo što treba da se nalazi na ovoj trpezi ima svoje stare simbole: so, vino, med … Uz večeru na Badnje veče i na Božić pali se sveća koja može biti dvokraka ili trokraka, napravljena od čistog voska. Ovo su simboli koji treba da budu na stolu uoči Božića, a sve drugo je dodatak.
Duhovnost, vera i porodična sloga
Ono što je najvažnije to je radost porodičnog okupljanja koja vlada za ovom trpezom, kako kod bogatih tako i kod siromašnih. Ovo su dani kada treba jedni druge više da volimo, a nikoga da ne mrzimo, jer mržnja je teško osećanje.
Duhovnost, vera i porodična sloga mogu da se steknu samo u svom domu, u svojoj porodici i onda se nose kroz ceo život. Zbog toga je Božić porodično duhovni praznik, a ne izlet u neko turističko mesto po preporuci brojnih turističkih agencija ili žurka.
Tempo modernog života ne daje nam mnogo vremena za ovakve dane pune sreće. I baš zbog toga, praznične dane treba provesti u miru, sa onima koji su nam najdraži i najvažniji. Takvi dani nam daju energiju za ono što će doći, a duhovnost nam daje preko potrebnu psihičku mirnoću, koje ima malo u ovakvim vremenima.
Porodični praznici i vreme provedeno u radostima sa porodicom daruje nam dobre odnose, a to je Božiji dar. Skupi pokloni to ne mogu učiniti. Ne kaže se uzalud da su najbolji pokloni besplatni.
Leave a Reply