Devojački snovi u žitu je samo jedna od priča o besmrtnom semenu žita, koje je izvor svakog života. Naši preci su dobro poznavali vrednost ove biljke koju nam je podario Stvoritelj. Oni se nisu trudili da je usavrše, poput nas koji danas pravimo beli hleb i tako lišavamo sebe najbogatijeg dela semena. Oni su mesili hleb od integralnog zrna žita i tako celokupnu snagu prirode koristili za sebe.
Iz ovog kulta žita, iz njenih temelja, nikla je srpska tradicija. Možda neka verovanja i običaji danas mogu delovati smešno, a ona upravo dokazuju koliko mogu biti snažni sugestija i autosugestija – verovanje u jednu biljku. Ta vera je pomogla narodu u svim, po njega, najznačajnijim i najvažnijim trenucima.
Sa besmrtnim životom vezana je i ljubav. I ona je, između mnogobrojnih drugih običaja i verovanja, od prirode prošena žitom. Kao jedan od najlepših i najvažnijih digađaja koji se mogu desiti čoveku. Tako mnogobrojni običaji, vezani za ljubav, podrazumevaju postupke kojima se pokušava što pre sznati da li će se neko zaljubiti i dobro udati. To je nešto što je oduvek bilo predmet najvećeg devojačkog interesovanja.
Nestrpljive i nadahnute devojke su izmislile bezbroj načina da tu svoju želju što pre ostvare. Tako bi na Ivanjdan posejale žito u lonac i na Petrovdan posmatrale kako je niklo. Po tome bi znale da li će se udati te godine. Smer rasta stabljičice pokazivao bi da li će se desiti srećni spoj. Ovi ljubavni vrtovi stari su koliko i civilizacija. Još u doba drevnih Grka bog lepote i ljubavi, Adonis, imao je svoje vrtove koji su bili posvećeni ljubavi – zemljane lonce zasejane žitom. I drevni kineski i japanski lekari su odgajali klijališta koja su budila uspavane duhove plodnosti. Ovi su potom lečili i hranili onog ko ih je odgajao.
Kod nas se žito seje u male posude na Svetu Varvaru i kad ozeleni iznosi na Badnji dan.
Kolika je vera u ovu skoro neuglednu stabljičicu pokazuje i stari devojački običaj da im upravo žito predviđa sreću ili nesreću u životu. Uoči Đurđevdana one bi izabrale po dva struka pšenice i uvezale ih svilom. Jedan bi namenile za predviđanje sreće, a drugi nesreće. Onda bi posmatrale koji brže napreduje i tako saznale šta ih čeka u životu.
U jednom drugom običaju žito ima ulogu da pokaže devojci čak i kako će izgledati njen budući dragan ili muž. Ona bi na svetog Andriju stavila nekoliko zrna žita pod jastuk da bi te noći u snu videla lik onog ko joj je suđen za udaju.
Ali, običaji idu još dalje, pa ne samo da se žito pita o budućem mužu, nego se koristi i da se on što pre zaljubi u devojku! U tu svrhu devojka uoči Đurđevdana ukrade pšenicu od suseda i prespava sa njom. Sutradan je skuva, pripremi za trpezu i nameni određenom mladiću. Ako je on proba, zaljubiće se u devojku i oženiti je.
Tako je bilo nekada, danas svet funkcioniše drugačije, ali to ne umanjuje moć i biološku vrednost žita. Moderna medicinska i nutricionistička nauka je dokazala svu vrednost i opravdanost njene upotrebe u svakodnevnoj ishrani kao i njenu lekovitost. Tako se danas zna za čuvene kupke od ovsene slame, koje imaju terapijsko dejstvo kod reume i drugih oboljenja koštano-mišićnog sistema. Sve žitne kaše se prepisuju kao deo dijete kod oboljenja jetre i žučne kese, kao i kompletnog digestivnog trakta. Upotreba žita na neki način neutrališe posledice preteranog konzumiranja životinjske hrane, a pomaže i kod povišenog nivoa loših masti u organizmu.
Očigledno, moć žita je ovde ovaploćena u svom najlepšem obliku, kao materijalizovani dobri duh iz prirode, sakriven u struku nežne stabljičice, ali moćan koliko i priroda iz koje je ponikao.
Leave a Reply