Ikone su poznate kao neprolazna umetnička lepota, a ikonopisanje stara umetnost nastala skoro kada i hrišćanstvo. Kao što nam je poznato, ikone su slike svetitelja koje viđamo na ikonostasima u crkvama. Nalaze se i na naslonu u sredini crkava gde je ikona na kojoj je naslikan svetac zaštitnik te crkve. Ikone imamo i u kućama, a obavezno ikonu svetitelja koga kao krsnu slavu slavimo, ali često i neke druge ikonice. Reč je stara, poreklo joj traje tri milenijuma, od drevno grčke reči eicon, koja je u latinskom jeziku postala icon, kako i danas traje.
Enciklopedijsko objašnjenje za ikonu je „oslikano neko božanstvo ili svetitelj”. Ikone ne treba mešati sa freskama, iako često imaju slične religijske motive. Freske su likovne kompozicije naslikane na zidu, dok se freske mogu prenositi i njihovi formati su mali. Srednjovekovne freske iz naših manastira smatraju se najlepšim na svetu, a najpoznatija među njima je freska “Beli anđeo” iz manastira Mileševa. Kada su u pitanju ikone, onda ruske slove kao najlepše, što nam je manje poznato.
Nepoznato je da li su naši fresko slikari bili kaluđeri, ali ruski ikonopisci su mogli ili morali da budu, jer se verovalo da samo tako mogu da dosegnu do neba. Na najstarijim ruskim ikonama zapaža se nekoliko boja, koje nisu samo slikarsko pravilo, već i simboli. Belo je boja božanskog neba, plava je tajna natčulnog osećanja religije, crvena je boja krvi i života povezana sa Hristovim stradanjem i novim životom, crno je neprisustvo boje, a zlatno sjaj Božje svetlosti.
U religijskoj osnovi, ikona je zasnovana na vrlo strogoj tehnici, zbog toga što svaki elemenat ima simboličnu vrednost, počevši od drveta na kome su slikali najstariji ikonoslikari. Preko drveta su razapinjali veoma tanko i porozno platno i na njega stavljali naslage boja. Platno je za drvo bilo zalepljeno lepkom od zečije kože i moglo je kasnije lako da se ukloni, a boje na drvetu da ostanu.
Prve ikone slikane su u Palestini, Siriji, Egiptu i Vizantiji, preko koje su stigle u Rusiju i svaki od ovih centara je imao svoje tradicije u odnosu na upotrebu materijala. U Maloj Aziji slikane su na lešnikovom drvetu, u Rusiji na drvetu lipe, a na severu Rusije na borovom drvetu.
Slikanje najstarijih ikona teklo je tako što bi se prvo obradilo drvo, a onda se prelazilo na oslikavanje rama oko slike, uglavnom pozlaćivanjem, koje je rađeno lepljenjem veoma tankih zlatnih pločica. Potom je slikana unutrašnjost ikone sa motivima koje je zamislio slikar, raznim bojama, a završavalo se belom bojom. Sve boje bile su napravljene od prirodnih sirovina, bez hemije, i u obliku veoma finog praha koji se mešao sa žumancetom iz jajeta. Bilo je i drugih načina koje su slikari čuvali kao tajnu. Osim što je jaje odlično povezivalo boje, bilo je i religijski simbol stvaranja života.
Slikanje ikona se u Rusiji učilo u lavrama, kako se zove skup manastira. Najpoznatije lavre, još od desetog veka, bile su u gradovima Pskovu, Novgorodu i Kursku. Slikanje ikona u Rusiji je trajalo sve do boljševičke revolucije, kada je zabranjeno. Nnakon toga se opet obnavlja. Ruski slikari su svojom veštinom prevazišli učitelje iz Vizantije, pa tako ruske ikone slove kao najlepše.
Najvrednije ruske ikone čuvaju se u slavnoj Tretjakovskoj galeriji. Mogu se naći i kupiti u ekskluzivnim galerijama u Nju Jorku i Amsterdamu, gde su uspeli da ih donesu emigranti koji su bežali od boljševika. Ovo basnoslovno vredno porodično blago prodavali da bi preživeli u tuđini.
Kako se prepoznaje stara ikona? Utvrđivanje starosti moguće je proučavanjem pre svega starosti drveta na kome je naslikana, što je danas prilično lako uz kompjuterske mogućnosti. Zatim se prelazi na analizu površine i korišćenja boja, naslaga boja, pa ikonografije tj. motiva. Ikonografija zbog toga što je svaki vek imao neku vrstu svoje “mode“. Naših srednjovekovnih ikona gotovo da nema, možda su uništavane ili propale od starosti, izgubljene.
Novi period u slikanju nastaje sa pojavom ikonostasa. I u našim i u ruskim crkvama od 16. veka postoje ikonostasi, ali od 18. veka ikone na njima rade se na platnu uljanim bojama, kao slike. Ni jedan od naših slavnih slikara nije odoleo da se oproba u ovome, pa se na mnogim ikonostasima nalaze dela njihovih ruku.
Ikona Bogorodice sa detetom iz Kremlja
U prilogu ovog posta je Ikona Bogorodice sa detetom iz Kremlja sa kratkim opisom i preciznom šemom. Napravili su je maštoviti Italijani za izradu slike tehnikom goblena ili veza pokrsticom. Kratak opis i šema su u PDF formatu, koji možete preuzeti ako želite uraditi ovu sliku.
Leave a Reply