Dosadni dešnjaci i aljkavi levaci iz ugla jednog psihologa
Jeste li ikada razmišljali o levorukima i desnorukima? Osim kada se radi o posebnim makazama za šivenje i drugačijem uglu lakta i ruke kod pisanja, postoje i razlike u ponašanju u svakodnevnom životu. Poznato je u fiziologiji nervnog sistema da se u vratu ukrštaju snopovi nerava, pa je kod levorukih razvijenija desna strana mozga, akod desnorukih leva (ima i onih koji su negde između). Najkraće leva hemisfera brine o rečima, brojevima, elementima, redosledu …, desna brine o slikama, šarama, celini, vezi …
Osobe sa dominantnom levom stranom mozga (dešnjaci) trude se da:
- Planiraju aktivnosti svakog dana po određenom rasporedu dnevnih obaveza
- Završe jednu obavezu pre nego sto počnu sledeći posao
- Znaju činjenice, cifre i krajnji rezultat
- Misle analitično, linearno, racionalno, logično
- Događa se da zaključuju crno-belo
- Prvo planiraju, pa delaju
- Vode računa o rokovima i vremenu
- Teško im je da menjaju odluke
- Nude stabilnost i red
- Vole doslednost, rutinu i predvidivost
Ima i dešnjaka koji su pritajeni levoruki – stalno su im gurali kašiku i olovku u desnu ruku. Odrasli su bili toliko uporni, a oni mali da se i ne saćaju kako su postali dešnjaci. Pa ipak ih neki gestovi otkrivaju: obično šutiraju loptu levom nogom ili mogu dovoljno snažno da gađaju levom rukom, kad skaču u dalj pogledajte koja im je noga odrazna. Možda se hvale kako uz malo vežbe mogu i levom rukom da pišu. Sve je to znak da su možda bili potencijalni levoruki. Za one koji brinu kad vide levoruko dete kako će se snaći u svetu dešnjaka, osim poznate priče o štetnosti preobuke, ne treba zaboraviti da je slavni slikar Leonardo da Vinči bio levoruk.
Osobe sa dominantnom desnom stranom mozga trude se da:
- Trpaju stvari na gomilu
- Menjaju tok svog dana spontano
- Menjaju zadatke, ostavljajući neke nezavršene
- Misle intuitivno, induktivno, simultano
- Kad procenjuju vide lepezu od crnog, preko sivog do belog
- Ponekad izbacuju planiranje, već samo delaju
- Čekaju do poslednjeg momenta, pre nego što počnu da rešavaju zadatke
- Teško im pada uključivanje
- Motiviše ih istraživanje i novine
- Nude viziju i inovaciju
Kao i sve podele, pa i ova, imaju sudbinu naših fioka – obično se stvari koje guramo u njih opiru. Tako da ako i ne uspete da dosledno u ove podele ugurate svoje ukućane ili kolege nemojte biti zabrinuti, najvažnije je da sebi i drugima date dozvolu da se razlikujete bez upoređivanja – ko je bolji, viši … tanji.
Uživajte u spisku svojih kvaliteta, setite se šta sve umete. Budite ponosne na svoje ručne radove, to što ste naklonjeni sagovornik, ili dobar slušalac svojih prijateljica, eksperimentator u kuhinji, ljubitelj filmova, nesuđena pevačica, umete da lenčarite (dok vas ne uhvate) … ili ste pouzdani i uredni …
Sve ovo kaže psiholog i vaš navijač … Vesna JANJEVIĆ – POPVIĆ
Leave a Reply