Nebo sa tmurnim oblacima iznad Sombora koje sam ovih dana snimila u sumrak sa svoga prozora samo su odraz onoga što se danas događa u svetu i izaziva ledenu zebnju i zbrku u našim glavama. Verujem da retki mogu ostati ravnodušni na ovakav preteći ambijent koji nas okružuje.
Nekako se poklopilo da sam u poslednje vreme imala i svojih ličnih neprijatnih problema sa zdravljem, koje sam na svu sreću razrešila (operacijom žucne kesice). Morala sam naravno mirovati nedelju dana, pa je bilo više vremena za razmišljanje i posmatranje grada i neba kroz prozor. Obično smo svi zauzeti svakodnevnim obavezama i na takve stvari retko obraćamo pažnju. A ja sma eto ovaj put imala višak vremena i slikom zabeležila nekoliko tih tmurnih detalja.
Sombor je tokom grejne sezone skoro uvek obavijen smogom, jer je skoro dve trećine grada van toplinske mreže i samostalna ložišta štrče na sve strane. Uglavnom se koriste loša ogrevna sredstva kao što je ugalj lošeg kvaliteta i to je tako od kad znam za sebe. Kada su slike koje vidite snimljene, bilo je još uvek veoma toplo vreme, doduše kišno i oblačno. Moj pogled u nebo u trenutku snimanja nekako je intiutivno registrovao nešto neobično, skoro zabrinjavajuće. Oblaci su bili neobično tamni, prljavi, kao da su zalepljeni na neku podlogu.Takve oblake sam ranije viđala samo iznad rafinerije nafte u Novom sadu i tokom bombardovanja 1999 god.
Narednih dana vreme se poboljšalo, kiša je stala i nebo se razvedrilo. U sam sumrak mogle su da se vide zvezde, ali je nekoliko tih oblačaka ostalo na nebu i bili su nepomični kao da ih je neki vrstan slikar naslikao na platnu. Zašto su bili tu tako nepomični i mirni može samo da se pretpostavlja. Snimljene slike ni ne mogu dočarati utisak uživo, osim da ih je možda snimio neki profesionalni fotograf.
Uzalud sve zelene agende i ostalo uz slobodan ljudski um sa lošim namerama i neodgovorno ponašanje.Verovatno kiše ni ne stižu da operu toliko sumanutih ideja, a šta će roditi na našim oranicama to ćemo tek videti.
Nije dobro imati suviše slobodnog vremena, jer onda počinjete shvatati koliko svet u kojem živite postaje strašno mesto za život i koliko ste nemoćni da bilo šta promenite.
Demokratija! Glasajte i onda čekajte šta će neko drugi u vaše ime učiniti. Svet oduvek funkcioniše tako i tu se ništa nije promenilo, a cena za istinu je previsoka. Zato stvarnost mogu menjati samo hrabri … ali to nema veze sa oblacima koje sam snimila, ili možda ima? Sva sreća da sam se oporavila, pa odoh dalje za poslom i nekim drugim stvarima na koje mogu uticati.
Uskoro će i grejna sezona pa će smoga biti preko glave, a nebo će se retko i viđati do proleća.
Tmurni oblaci i tmurna tema, a šta da se radi kad i takve postoje.
Leave a Reply