Da je vez zauzimao posebno mesto u srpskoj kuluturi svedoče brojni istorijski izvori, koji otkrivaju da se vezlo još na srpskom srednjovekovnom dvoru. Naročito je usavršavan u vreme kraljice Jelene Anžujske, a najpoznatija vezilja je monahinja Jefimija.
Kosovski vez se radio kao dekoracija na odeći. Izvorni oblik kosovskog veza nalazi se na rukavima košulja u vreme kada se odeća izrađivala od prirodnih materijala. Ženske svečane košulje sa Kosova bile su bogate vezom i raznovrsnim ornamentima pa su čak dobijale imena po ornamentima ili po mestima njihovog nastanka .Crvena boja niti na podlogama prirodnih boja izražajna je i ističe odevni predmet.
U kosovskom vezu prepoznatljivi su srpski srednjovekovni motivi. Veoma čest motiv je i crveni božur, koji je simbol stradanja. Po tehnici i ornamentima ovaj se vez razlikuje od običnog veza. Razlikuje se po tamnom opšivu, a konac se ne provlači ispod, već se samo hvata za krajeve. Ornamenti su kopirani ali vremenom su ipak na neki način izmenjeni. Primer su boje koje su postale jače a ne blage kao one kada se radio izvorni kosovski vez i kada se nit bojila prirodnim bojama koje su imale mirniji ton.
Kosovski vez zauzima prestižno mesto na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije (nkns.rs). On je i deo primenjene umetnosti, a primenjena umetnost je deo koji živi u upotrebnim predmetima. Danas je ova tehnika veza malo zastupljena, uglavnom se radi u udruženjima (starih i umetničkih zanata…)
Pronašla sam jedan motiv sa šemom za izradu stolnjaka. Rađen je štedljivim bodom za popunjavanje sa karakterističnim tamnim opšivom.
Štedljivi bod za popunjavanje
Koristi se za prekrivanje većih površina i obično se radi na gušćem platnu. Ako se platno zategne na đerđef, vez će biti pedantnije urađen. Iglu ubadate u tkaninu uvek na ivici nacrtanog motiva prema unutra i izvlačite za 2-3 mm, naizmenično gore i dole. Naročito je dobar efekat sa šatiranim koncem.
Za uvećanje šeme kliknite na sliku.
Leave a Reply