Arteški bunari u Somboru

Arteški bunari u Somboru i okolini

Način na koji ova voda izvire na površinu spada u interesantne geološke fenomene, a njen kvalitet cenjen je širom sveta. Šta je ovu vodu učinilo toliko traženom? Voda se u arteškom bunaru nalazi na dubini, koja može biti od nekoliko stotina do nekoliko hiljada metara, u vodonepropusnom sloju zemlje. Kada se bušenjem dođe do izvora, ona pod hidrostatičkim pritiskom počinje sama da izlazi na površinu.

Fenomen arteškog bunara posebno je interesantan geolozima, ali voda koja iz njega izvire dobrobit donosi svima. Arteška voda se na svom putu ka površini prirodno filtrita, a usput iz tla sakuplja minerale. U odnosu na pojedine druge mineralne vode, arteška ne zahteva dodatne procese filtriranja u postrojenjima. Filtriranje potencijalno može da naruši njen sastav. Njena prednost je što može da se flašira na samom izvoru.

Upravo zbog toga što se filtrira prirodno i ima izbalansiranu količinu minerala, spada u najtraženije. Nema mnogo brendova na svetu koji u svojoj ponudi imaju artešku flaširanu vodu. Tu spadaju globalni lideri, poput Fijia i Eviana, čija jedna flašica dostiže cenu od oko jednog evra. Ali tu je i jedan srpski brend – VODAVODA. Smanjenje svetskih zaliha pijaće vode je globalni problem. Uprkos tome što tehnologija napreduje, ona nije svemoćna i postoji nešto što ne može da nadomesti. Ne može da nadomasti retke prirodne mineralne izvore u koje spadaju i arteški.

Bušenje prvog arteskog bunara u Somboru započeto je 1887. godine, uz materijalnu pomoć Somborske štedionice (još 1880. g. Somborska štedionica je gradu uplatila za ovu namenu 16.938 forinti, a te godine su započela i prva probna bušenja pred Gradskom kućom). Radovima je rukovodio rudarski inženjer Bela Žigmondi, a gradom se brzo proširila priča da će mlaz vode iz budućeg bunara biti visok dva metra i da će potopiti varoš. Bušenje je bilo završeno početkom februara 1890. godine, a voda je počela da dolazi sa dubine od 248 metara. Troškovi trogodišnjih radova iznosili su, ukupno, 35.000 forinti.

Snabdevanje Somboraca pitkom vodom iz prvog i potonjih arteskih bunara preuzeli su vodari ili tzv. „sakadžije“, koji su kolima, na kojima su bila velika burad zapremine od 450 do 600 litara, uz malu nadoknadu, raznosili vodu po svim krajevima grada.

Prvi somborski arteški bunar ubrzo je ušao i u poznatu ovdašnju pesmu „U tom Somboru“, a ako je pesmi verovati, otkako je taj arteski bunar, od to doba gra’ se kuva, a šunka se bolje čuva. Somborska voda je, pre iskopavanja arteskog bunara, zaista bila „tvrda“, pa je pasulj duže morao da se kuva, te su domaćice, izgleda, lakše i radije kućnu čeljad hranile šunkom.

Tokom narednih decenija u gradu je izbušeno još tridesetak novih arteških bunara, od kojih su samo prva dva, na Svetođurđevskom trgu i na Bezdanskom putu (koji je, takođe pod rukovodstvom inž. Bele Žigmondija, iskopan 1913/14), bila dublja od 200 metara.

Pola veka nakon bušenja (1939), pred podizanje spomenika kralju Aleksandru, najstariji somborski arteški bunar je zatrpan. Prema podacima iz 1945. godine, u Somboru su postojala 33 arteška bunara. Širenjem gradske vodovodne mreže, do početka osamdesetih godina 20. veka zatrpani su i preostali arteški bunari, tako da je Sombor ostao bez ijednog od bunara po kojima se nadaleko bio pročuo.

Kako prvi arteški bunar u gradu ne bi ostao samo u sećanju i  u  čuvenoj pesmi zidarskog majstora Blaška Markovića, na istoj lokaciji, posle dilema da li treba podignuti česmu, fontanu ili  spomenik kralju Aleksandru I Karađorđeviću,  odlučeno je   da se izvede samo  deo projektovanog  ansambla česme , odnosno  stub česme. U novoj tehnici  i  skulpturalnom obliku stuba, kompletan projekat česme sa ogradom i podom nižim od okolnog trotoara u reminiscenciji na stari  bunar  uradio je arhitekta Sima Jančić. Nova  česma  podignuta je 2011. godine, ali nisam sigurna da li je voda iz nje arteškog porekla ili obična česmovača.

Arteških bunara ima u okolini svakog naselja u Vojvodini. Na đermovima i ovakvim bunarima nekada su se pojila stada, a u okolini Kanjiže već godinama služe i kao mesta gde je moguće pronaći osveženje od vrućine i gradske vreve. U mestu Vojvoda Zimonjić kod Kanjiže pet arteških bunara već godinama privlače pažnju i kao mesta za kupanje i odmor. Izgrađeni pre 117 godina ovi bunari i danas nude jedinstven izlet u prirodu van gradske vreve.

U mom rodnom selu blizu Sombora postojao je takodje jedan stari arteški bunar uz koji se nalazila mala seoska banja, koja je sluzila kao lečiliste. Ispred nje je bila česma na koju sam cesto odlazila po vodu … specijalno za grah. Izvor je preshanuo, banja je zatvorena i danas stoji tako zapustena. Za razliku od drugih arteških bunara sa pijaćom vodom, ova je imala neobican slankast ukus i bila je topla.

Kasnije oko 1983.godine nedaleko od sela u obliznjoj sumi, pronadjen je novi izvor pored koga je osnovana Specijalna bolnica za rehabilitaciju “Junaković” Apatin, nadomak Dunava. Termomineralna voda iz izvora RH centra “Junaković” Apatin spada među natrijum hloridno-hidrokarbonatne i slabo sumporovite vode. Ovakve vode se sreću na teritoriji Srbije i imaju dugu tradiciju primene u balneološkoj praksi. Voda sadrži malo CO2 u gasovitom stanju tako da se ne može svrstati u ugljeno kisele vode. Izmerena granična vrednost sulfida (0.9mg na 1 litar vode) ima balneološki značaj, te ovu vodu svrstava u kategoriju sulfidnih i mogu joj se pripisati indikacije sulfidnih voda. Vode RH centra “Junaković” Apatin potiču sa dubine od 700m i dostižu temperaturu od 50ºC. Po svom kvalitetu spadaju u isti red kao i one u Karlovim Varima, Harkanju i Lipiku.