Kod moje mladje unuke Ivane se još od ranog detinjstva naslućivao talenat za crtanje i slikanje. Kako je odrastala, taj talenat je bio sve očigledniji, svako malo je dobijala neke pohvale i nagrade za svoje crtže i slike. Ali ona nije marila previše za to, za nju je to bio samo jedan obični usputni talenat u životu. Govorila je da je to „teško”. Pretpostavljam da joj je bilo naporno unositi veliki deo sebe u te radove. Razgovarala sam sa njom često, pokušavajući saznati šta je to toliko teško, ali bez uspeha. Na pitanje: Šta želiš odabrati kao svoje zanimanje?; odgovarala bi sa: Ne znam … stjuardesa.Pa dobro, onda neka gimnazija društvanog smera, viša turistička škola, pa obuka za stjuardese, ako te neka od kompanija primi.
Na sugestiju svoje majke ipak je upisala srednju umetničku školu “Bogdan Šuput” u Novom Sadu, i završila je smer likovni tehničar. Zvanje sa kojim na žalost niste ništa. Ni nakon završetka srednje škole, iako joj je diplomski rad bio odličan, nije imala volje ni želje da se bavi slikarstvom. Nije želela da upiše Likovnu akademiju, već je pokušala na Akademiji za dramske umetnosti u Novom Sadu. Nije uspela.
Nakon godinu dana pauze, konkurisala je u Saudijskoj aviokompaniji kao stjuardesa i došla je da mi se pohvali kako je primljena. Niko od nas u porodici nije bio oduševljen njenom odlukom. Saudijska Arabija, zemlja sa šerijatskim pravom, drugi svet. Ona nije odustala, ostala je dosledna sebi, kao i uvek, samo svoja. Otišla je u Džedu na obuku. Nakon tri meseca buknula je pandemija COVID-19 i okrenula svet naopačke. Obuka obustavljena do daljnjeg, a ona je odustala od čekanja i vratila se kući. U jednom smo bili u pravu, nije joj se dopao mentalitet i shvatanja saudijaca, što je bilo za očekivati.
Boravila je i radila privremeno nekoliko meseci u Nemačkoj(kod majke), da ne besposličari. Sada razmišlja šta dalje … slikarstvo joj još uvek nije na listi prioriteta. Dok razmišlja, slobdno vreme potroši na fotografisanje i obradu fotografija, a ponekad nešto nacrta za svoju dušu i svoje bližnje. Jednog dana, ko zna…
Šteta, ali cenim kod nje to što je svoja. A ja ne bih bila baka da se ne pohvalim nekima od njenih radova.Onima koji su mi dostupni, jer neki to i nisu, ne želi da ih deli u javnosti.
Podeli:
[…] i neće biti posebno zanimljiv, ali ja kao baka naprosto moram da se pohvalim. Već sam pisala o talentu moje mlađe unuke i postavila fotografije nekih njenih umetničkih slika i crteža. Očekivala sam […]
